Naučnici određuju koliko se glečer smanji za godinu dana gledajući razliku između toga koliko snega padne zimi i koliko se leda topi leti.
Prošla zima donela je relativno malo snežnih padavina. Alpi su od tada iskusili dva jaka toplotna talasa početkom leta – uključujući jedan u julu kada je temperatura dostigla oko 30 stepeni u švajcarskom planinskom selu Zermatt.
Tokom ove vrućine izmereno je smrzavanje vode na rekordnoj visini od 5184 metra. Ovo je više od visine Mon Blana. Obično leti nivo zamrzavanja vode je 3000-3500 metara.
Većina planinskih glečera na svetu ostaci su poslednjeg ledenog doba. Oni se povlače zbog klimatskih promena. Ali glečeri u evropskim Alpima su posebno ranjivi jer su manji i imaju relativno malo ledenog pokrivača.
U međuvremenu, temperature u Alpima rastu za oko 0,3°C po deceniji – oko dva puta brže od globalnog proseka.
Ako emisije gasova staklene bašte nastave da rastu, očekuje se da će alpski glečeri izgubiti više od 80% svoje trenutne mase do 2100. godine. Mnogi od njih će nestati bez obzira na to koje mere emisije se sada preduzimaju, zbog globalnog zagrevanja izazvanog emisijama iz prošlosti, navodi se u izveštaju Međuvladine komisije UN za klimatske promene iz 2019.
Rojters je razgovarao sa glaciolozima u Austriji, Francuskoj i Italiji, koji su potvrdili da tamošnji glečeri doživljavaju rekordne gubitke. U Austriji, „glečeri su bez snega sve do samog vrha“, rekla je Andrea Fišer, glaciolog iz Austrijske akademije nauka.
Himalajski glečeri su takođe na putu da zabeleže gubitak leda za godinu dana, rekli su naučnici agenciji.
Italija je u julu proglasila vanredno stanje u pet regiona zbog rekordne suše.
Pored toga, najmanje 7 ljudi je poginulo nakon što ih je zahvatila lavina izazvana urušavanjem glečera u severnim italijanskim Alpima.
