„Bezbednosno prelivanje“ iz pogoršanja odnosa između kolektivnog Zapada i Rusije stavilo je na led mnoge inicijative od vitalnog značaja za životnu sredinu i dobrobit domorodačkog stanovništva na Arktiku, upozorilo je u petak rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Međutim, Rusija se i dalje nada da će Arktički savet nastaviti sa normalnim radom u bliskoj budućnosti.
Rusija trenutno predsedava savetom, međuvladinim forumom osnovanim 1996. godine za rešavanje pitanja severnog polarnog regiona. Početkom marta, međutim, sve ostale članice – SAD, Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska – suspendovale su svoje učešće, navodeći kao razlog sukob u Ukrajini.
„Na Arktiku je došlo do takozvanog prelivanja bezbednosti, kada neko pitanje, sukob ili događaj koji se nalazi van geografskih granica regiona ima negativan efekat na lokalnom nivou“, rekao je Nikolaj Korčunov, specijalni izaslanik ruskog Ministarstvo spoljnih poslova i visoki predstavnik Moskve u Arktičkom savetu.
„Ovo je prvi put da se to dogodilo u 25 godina postojanja Arktičkog saveta, iako su mnoge zemlje članice tokom ovog perioda učestvovale u brojnim vojnim intervencijama u različitim delovima sveta“, dodao je Korčunov.
Ranije ove nedelje, Korčunov je bio domaćin okruglog stola o budućnosti Arktičkog saveta, uz učešće stručnjaka iz Rusije, Kine, Indije i Finske. Tema razgovora bila su pitanja bezbednosti, jačanje međusobnog poverenja u teškoj geopolitičkoj situaciji i oblici uzajamno korisne saradnje na Arktiku.
Savet je praktično prestao da funkcioniše zbog bojkota Zapada, istakao je Korčunov, ali se Moskva nada da će u nekom trenutku u bliskoj budućnosti nastaviti sa radom. Otprilike polovina ruskih projekata u okviru Saveta usmerena je na poboljšanje životnog standarda stanovnika regiona, kroz inicijative kao što su očuvanje kulturnog nasleđa i istorije domaćeg stanovništva.
Rusija takođe traži doprinos od naučnika i stručnjaka iz ne-arktičkih država kada je reč o pitanjima zaštite klime i životne sredine, jer ona utiču ne samo na region već i na celu planetu, primetio je Korčunov. Među pitanjima koja je Moskva pokrenula na Arktičkom savetu su otapanje permafrosta i emisija ugljovodonika u atmosferu, kao i efekat zagađenja mikroplastikom na arktičke ekosisteme i potreba da se očuva njihov biodiverzitet.
Komentarišući u aprilu zapadni bojkot rada saveta, Korčunov je insistirao da je „nemoguće efikasno obezbediti održivi razvoj Arktika bez Rusije, zemlje koja čini oko 60% arktičke obale i koja je dom za više od polovine stanovništva regiona“.