Ukrajina očekuje novi napad ruskih kopnenih snaga, nakon široko rasprostranjenog granatiranja u kojem je poginulo više od 30 ljudi, dok se zapadni saveznici Kijeva spremaju za pogoršanje globalne energetske krize ako Rusija prekine snabdevanje naftom i gas.
Ukrajinski generalštab je rekao da je granatiranje širom zemlje predstavljalo pripreme za intenziviranje neprijateljstava dok Rusija nastoji da zauzme Donjecku provinciju i kontroliše čitavo industrijsko srce Ukrajine Donbas.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Rusija od subote izvela 34 vazdušna udara, od kojih je jedan pogodio petospratnicu u kojoj je poginula 31 osoba, a desetine zarobljene.
Moskva poriče da je gađala civile, ali su mnogi ukrajinski gradovi, naselja i sela ostavljeni u ruševinama. A ljudska cena ruske invazije, najvećeg evropskog sukoba od Drugog svetskog rata i sada u njegovom petom mesecu, raste.
Rusija je saopštila da je ukrajinski napad na grad Nova Kahovka u oblasti Hersona pod kontrolom Rusije ostavio nepoznat broj žrtava.
„Veoma nažalost, neki ljudi su poginuli, ima veliki broj povređenih, mnogo desetina ljudi je ostalo bez svojih domova“, citirala je ruska novinska agencija TASS Vladimira Leontjeva, koga je opisala kao šefa vojno-civilne administracije okruga Kahovka. .
Rojters nije mogao nezavisno da proveri račune na bojnom polju.
Putin je napao Ukrajinu 24. februara tvrdeći da je to bila „specijalna vojna operacija“ za demilitarizaciju njenog suseda i oslobađanje od opasnih nacionalista. Kijev i Zapad kažu da je to bilo imperijalističko otimanje zemlje od strane Putina.
Nakon što Putin nije uspeo da brzo zauzme glavni grad Kijev, njegove snage su se okrenule ka Donbasu, gde su njegove dve pokrajine Donjeck i Lugansk od 2014. delimično kontrolisane od strane separatista koje podržava Rusija.
Putin namerava da prepusti kontrolu nad Donbasom separatistima i u ponedeljak je ublažio pravila Ukrajincima za dobijanje ruskog državljanstva.
Saveznici Ukrajine su je snabdeli oružjem i uveli oštre sankcije Moskvi. Moskva je zauzvrat koristila svoje ogromne rezerve nafte i gasa da finansira svoj ratni kovčeg.
Međutim, među saveznicima Kijeva počinju da se pojavljuju nedostaci dok se nacije bore sa rastućim cenama energije i hrane i rastućom inflacijom.
Globalna cena nafte mogla bi da poraste za 40 odsto na oko 140 dolara po barelu ako se ne usvoji predložena gornja granica cene ruske nafte, rekao je u utorak visoki zvaničnik američkog ministarstva finansija.
Cilj je da se cena postavi na nivo koji pokriva granične troškove ruske proizvodnje kako bi Moskva bila podstaknuta da nastavi da izvozi naftu, ali ne dovoljno visoka da bi joj omogućila da finansira svoj rat protiv Ukrajine, rekao je zvaničnik.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen razgovaraće o primeni predloga američkog ograničenja cena i globalnom ekonomskom razvoju sa japanskim ministrom finansija Šuničijem Suzukijem kada se sastanu kasnije u utorak, rekao je zvaničnik.
Dok se Evropska unija sprema da uvede postepeni embargo na rusku naftu i zabrani pomorsko osiguranje za bilo koji tanker koji prevozi rusku naftu, potez za koji se očekuje da će se uporediti sa Britanijom, Jelen vidi ograničenje kao način da zadrži protok nafte i spreči dalju cenu skok koji bi mogao dovesti do recesije.
Zavisnost Evrope od ruske energije zaokupljala je kreatore politike i kompanije, jer je najveći gasovod kojim se ruski gas prenosi u Nemačku počeo 10 dana godišnjeg održavanja. Vlade, tržišta i kompanije su zabrinuti da bi zatvaranje moglo biti produženo zbog rata.
Dok je ruski ministar finansija Anton Siluanov, u novinskom intervjuu objavljenom u ponedeljak, snažno podržao predlog proizvođača gasa Gasprom (GAZP.MM) da proširi svoju šemu rublja za gas za gas iz cevovoda tako da uključi tečni prirodni gas (LNG).
Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da nisu donete nikakve odluke niti pripremljene naredbe o takvom potezu.
Putin je u martu rekao da će „neprijateljske zemlje“ morati da plaćaju ruski gas u rubljama, nakon što je Rusija odsečena od reči finansijski sistem. Jedan broj najvećih klijenata Gasproma u Evropi je prekinut nakon odbijanja saradnje sa šemom plaćanja rublja za gas.
U nastojanju da smanji globalne cene hrane, Zapad ima za cilj da ponovo otvori ukrajinske crnomorske luke, za koje kaže da su zatvorene ruskom blokadom, zaustavljajući izvoz iz jednog od glavnih svetskih izvora žitarica i preteći da pogorša globalnu glad.
Turski predsednik Tajip Erdogan, koji je ponudio da posreduje po pitanju žita, razgovarao je o tome sa Putinom telefonom. Kremlj je saopštio da su razgovori održani uoči rusko-turskog samita koji je zakazan za skoru budućnost.
Samit sa Erdoganom bio bi prvi Putinov sastanak licem u lice sa liderom neke NATO zemlje od invazije, a da se održi u Turskoj, to bi ujedno bilo i njegovo prvo putovanje van teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza.
