Kako energetska kriza u Evropi eskalira, Uniper, najveći nemački uvoznik prirodnog gasa, zatražio je pomoć od vlade u petak, nekoliko sati nakon što je parlament usvojio zakon koji ima za cilj da održi snabdevač energijom.
Finansije kompanije su teško pogođene smanjenjem isporuke ruskog gasa. Nedavno je Gazprom, državni gigant u Rusiji, smanjio snabdevanje Nemačkom gasovodom Severni tok 1.
Uniper, koji funkcioniše kao neka vrsta posrednika između Gasproma i nemačkih fabrika i opština, prinuđen je da nadoknađuje manjkove ruskog goriva naručenog po dugoročnim ugovorima kupovinom skupljih zaliha, poput tečnog prirodnog gasa. Ali za sada, kompanija uglavnom nije u stanju da te veće troškove prenese na svoje kupce.
Uniper apsorbuje „lavovski deo troškova koji proizilaze iz ovih smanjenja i zbog toga je završio u veoma nesigurnoj situaciji“, rekao je Klaus-Diter Maubah, izvršni direktor u petak tokom konferencije za novinare.
On je rekao da je Uniper u poslednje tri nedelje video smanjenje snabdevanja gasom iz Gasproma ekvivalentno onome što matični grad kompanije, Diseldorf, potroši za godinu dana.
Dnevni gubici kompanije su u zoni evra sa „srednjim dvocifrenim milionima“, rekao je on, „što ne možemo dugo tolerisati“.
Maubach je rekao da je Uniper nedeljama razgovarao sa nemačkom vladom, ali je sada uputio hitan zahtev za pomoć, manje od 24 sata nakon što je nemački parlament usvojio Zakon o energetskoj bezbednosti koji je osmišljen da ojača sposobnost Berlina da sprovede mere spasa za kompanije koje se smatraju neophodnim. za održavanje topline domova i rada industrije.
Zakon takođe uključuje meru koja omogućava elektroenergetskim kompanijama da ponovo uključe elektrane na ugalj — nedavno zatvorene u nastojanju da se smanje emisije ugljenika — kako bi proizvele više električne energije i oslobodile više gasa.
Ali zakon postavlja visoku granicu za dopuštanje dobavljačima energije da prenesu povećanu cenu gasa na potrošače i na racionalizaciju snabdevanja. A regulator zemlje bi prvo morao da utvrdi da je postojala gasna kriza.
Čini se da Uniper sada računa na vladu da interveniše jer bi kolaps kompanije sa tako velikim i raznovrsnim prisustvom na tržištima gasa mogao dodatno da zakomplikuje ionako tešku energetsku situaciju u Nemačkoj i Evropi.
Uniper igra ulogu u naporima vlade da ublaži svoju zavisnost od ruskog goriva izgradnjom onoga što se očekuje da će biti prvi terminal u zemlji za prijem tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država i drugih mesta, u Vilhelmshafenu na severozapadnoj obali. Ali očekuje se da će taj objekat početi sa radom tek krajem decembra.
Maubach je upozorio da će vladin cilj da izgradi visoke nivoe skladišta gasa kako bi se sprečila nestašica i potencijalno racionalizovanje tokom zime, ako se nastave sadašnji trendovi, biti ugroženi. On je rekao da bi Uniper mogao biti primoran da počne sa isušivanjem sopstvenih velikih skladišta gasa već sledeće nedelje.
Čini se da vlada prihvata ove zahteve.
„Nećemo dozvoliti da sistemski važna kompanija bankrotira i kao rezultat toga izazove turbulencije na globalnom energetskom tržištu“, rekao je u petak Robert Habek, ministar ekonomije. „Sa novim zakonodavstvom u Zakonu o energetskoj bezbednosti, imamo različite opcije za akciju i mi ćemo delovati.
Habek takođe pokušava da obezbedi da kanadska vlada vrati turbinu za koju je Gasprom rekao da je razlog za smanjenje protoka kroz Severni tok 1. Uz zabrinutost, Gasprom planira u ponedeljak da potpuno zatvori gasovod radi planiranog održavanja na 10 dana. Strah je da bi cev mogao ostati zatvoren.
Nemački operater mreže rekao je da nije bio u mogućnosti da utvrdi kako bi odsustvo jedne turbine moglo da dovede do tako značajnog smanjenja protoka gasa, što je Maubah ponovio, rekavši da to „nije verovatno“. On je rekao da je Uniper u razgovorima sa ruskom kompanijom jasno stavio do znanja da „očekujemo da plate odštetu za štetu koju smo pretrpeli“.
Maubach je zatražio od vlade da Uniperu nadoknadi veće troškove, potencijalno prenošenjem povećanja cena na kupce.
Maubach takođe želi da vlada poveća kreditnu liniju od 2 milijarde evra koju već ima od KfV, nemačke državne investicione banke. Konačno, on predlaže da vlada preuzme značajan udeo u kapitalu — više od 10 procenata — u Uniperu, delimično kako bi pružila više sigurnosti finansijskim tržištima i agencijama za procenu rejtinga.
Poverenje investitora u kompaniju je sve manje. Cena akcija Unipera je pala za oko 75 odsto od januara, a u utorak je S&P Global, agencija za ocenjivanje hartija od vrednosti, saopštila da stavlja dug kompanije na čuvanje zbog mogućeg smanjenja rejtinga. Uniper je sada „zavisan od spoljnih faktora, uključujući podršku vlade“, navodi se.