Sagovornica portala N1 dodaje da se teže pogoršanje epidemiološke situacije izvesno može očekivati na jesen, kada se ljudi vrate sa godišnjih odmora, a deca krenu u školu, kao i sa lošijim vremenskim prilikama kada će ljudi više boraviti u zatvorenom prostoru.
„Pandemija nije završena nigde u svetu, pa ni u Srbiji, samo smo imali miran period od dva-tri meseca sa vrlo malim brojem novozaraženih, hospitalizovanih i preminulih osoba. Nažalost, svedoci smo da u mnogim evropskim zemljama rastu brojevi inficiranih, čak i hospitalizovanih i preminulih pacijenata. U Srbiji se broj novoinficiranih osoba povećava iz dana u dan, tako da možemo smatrati da je, od početka meseca, počeo sedmi talas epidemije koronavirusa“, konstatuje Plavšić.
Članica Saveta udruženja Ujedinjeni protiv kovida (UPK) očekuje da će u narednih sedam dana broj novozaraženih u Srbiji preći hiljadu na dnevnom nivou.
„Broj testiranih osoba, kao i hospitalizovanih i onih najtežih pacijenata na respiratorima, uglavnom je stacionaran, dok se broj preminulih na dnevnom nivou kreće u rasponu od jedan do pet. Srećom, zasad se uglavnom radi o lakšim oblicima, tako da pogoršanje epidemiološke situacije nije praćeno povećanim brojem hospitalizovanih i preminulih pacijenata“, ističe Plavšić.
Ona podseća da je u Evropi i Srbiji tokom prošle jeseni i zime, kao i na samom početkom 2022. godine, bio dominantan delta soj koronavirusa, dodajući da je zatim zastupljenost tog soja spala na oko jedan odsto među cirkulišućim varijantama.
„Dominaciju su još od februara preuzele varijante omikrona BA.2.12.1, BA.4 i BA.5, koje su dokazane sekvenciranjem. Ta veoma značajna analiza se, nažalost, veoma retko radi u Srbiji, a nalazi stižu sa zakašnjenjem i od mesec dana, tako da su ovi podaci zasnovani na informacijama iz evropskih zemalja. Oko 6. juna je objavljeno da su u Srbiji dokazani prvi slučajevi obolevanja od BA.5 i BA.2.12.1 soja (takozvani stelt ili nevidljivi omikron), a uzorci su uzeti od pacijenata početkom maja u Novom Sadu“, navodi Plavšić.
Naša sagovornica naglašava da se podsojevi virusa omikron znatno razlikuju od početnog BA.1 omikron soja.
„Osobina svih tih podvarijanti je da se brzo prenose (reproduktivni broj je od sedam do deset), da zaobilaze imunitet, više prirodni nego vakcinalni, da je imunitet koji daju slab i kratkotrajan, tako da je moguće da se jedna osoba više puta zarazi nekom od podvarijanti soja omikron. Nema mesta panici, ali je potreban oprez i testiranje kod svake pojave respiratornih simptoma, što se poslednjih nedelja baš i nije dešavalo. Neophodna je pojačana higijena ruku, držanje fizičke distance i vakcinacija postojećim vakcinama, naročito prvom i drugom dozom kod onih koji dosad nisu vakcinisani, kao i podsticaji da se vakcinišu deca“, podvlači Plavšić.
Njena preporuka je da svi stariji od 65 godina, kao i oni sa pridruženim bolestima, prime četvrtu dozu vakcine i da ne čekaju da se pojavi nova, savremenija vakcina jer se to, kako kaže, neće desiti pre oktobra ili novembra.
„Glavni faktor za razvoj teške kliničke slike kod kovida su pridružene bolesti, a starost je to u manjoj meri. To što je delovalo da ozbiljnost bolesti raste sa starošću samo je posledica činjenice da sa starošću rastu broj i ozbiljnost pridruženih bolesti. U Srbiji je procenat kompletno vakcinisanih ispod pedeset odsto, što je apsolutno nedovoljno za razvoj kolektivnog imuniteta. Najbolje bi bilo da povećamo procenat vakcinisanih prvom i drugom dozom, ali u ovakvoj atmosferi i potpunoj zapostavljenosti značaja vakcinacije, pa čak i one koja je obavezna, nerealno je to očekivati“, napominje Plavšić, dodajući da su vakcinalni punktovi zatvoreni i da je vakcinacija gotovo prestala.
Naglašava da pogoršanje epidemiološke situacije u ovom periodu „nije za paniku, ali jeste za zabrinutost i pojačanu opreznost“.
„Tokom leta verovatno neće biti jačeg talasa koji bi mogao da se uporedi sa prethodnim. Virus se lakše i brže se prenosi s jedne na više drugih osoba. Simptomi koji daje najčešće nisu tako intenzivni, već su nespecifični i liče na jaču prehladu ili grip: povišena temperatura, kašalj, bolovi u grlu, slabost, malaksalost, pospanost, blaga konfuzna stanja. Kod vakcinisanih osoba i onih koji nemaju pridružene bolesti poboljšanje nastaje najčešće posle sedam do deset dana i pacijent tada može polako da se vrati uobičajenim aktivnostima“, objašnjava Plavšić.
Prema njenim rečima, mutacije virusa vode ka tome da bolest poprimi sezonski karakter i da se reguliše i drži pod kontrolom sezonskom vakcinom, sličnom onoj koja se daje protiv gripa. Ipak, naglašava Plavšić, još nismo blizu tog cilja.
„Nikako se ne sme potceniti opasnost od ‘blagog‘ omikrona, jer on dovodi do velikog broja inficiranih, pa se kod mnogih mogu javiti i veoma teški oblici koji zahtevaju hospitalizaciju i dovode do smrtnog ishoda. To se naročito odnosi na pacijente koji imaju pridružene bolesti bez obzira na starost i na one koji nisu vakcinisani“, zaključuje Plavšić.
