Ministarstvo spoljnih poslova Estonije optužilo je Moskvu za „revanšističku politiku” nakon komentara ruskog predsednika Vladimira Putina o istoriji estonskog grada Narve. Baltička država je pozvala ruskog ambasadora Vladimira Lipajeva zbog tog pitanja.
„Podsekretar Rein Tamsar koji se sastao sa ambasadorom izrazio je žaljenje zbog izjave predsednika Putina, uključujući njegove komentare o estonskom gradu Narvi“, navodi se u saopštenju koje je u petak objavilo estonsko ministarstvo i dodaje da su takve izjave „potpuno neprihvatljive“ vreme kada Rusija „pokušava da uništi državnost … Ukrajine“, očigledno misleći na vojnu operaciju Moskve u Ukrajini.
Gnev Talina navukao je sastanak ruskog predsednika sa mladim preduzetnicima i pronalazačima ranije ove nedelje, gde se pozvao na istoriju Rusije pod njenim vladarom iz 18. veka Petrom I, takođe poznatim kao Petar Veliki. Prvi ruski car Petar I vodio je višedecenijski rat protiv Švedske zbog nekih teritorija na Baltiku, uključujući i mesto gde se nalazi ruski grad Sankt Peterburg.
Narva, trenutno estonski grad na granici sa Rusijom, bila je jedna od meta u ovom ratu. Grad je služio kao važna ruska trgovačka luka na Baltiku još u 16. veku nekoliko decenija pre nego što su ga zauzeli Šveđani i oko jednog veka postao deo Švedskog kraljevstva. Petar I je uspeo da ga vrati.
Govoreći o ratnim naporima ruskog cara, Putin je rekao da „nije ništa oteo od Švedske“, već je vratio ruske zemlje, dodajući da isto važi posebno za Narvu.
Nakon što su ga Rusi zauzeli 1704. godine, grad je ostao u sastavu Ruske imperije do 1917. i zvanično je postao deo Estonije 1920. prema sporazumu između Estonije i sovjetske vlade. Sama Estonija je tada postala deo SSSR-a 1940. godine.
Sovjetska prošlost Estonije i dalje je izvor napetosti između Talina i Moskve, jer zvaničnici te zemlje sve više pokušavaju da svoje ranije članstvo u Uniji prikažu kao „sovjetsku okupaciju“.
Ruska vojna operacija u Ukrajini dodatno je zaoštrila odnose između dva naroda. Ministarstvo spoljnih poslova Estonije je u petak saopštilo da su „pretnje „denacifikacije“ i „demilitarizacije“ prema drugim zemljama opasne i neodgovorne“ i optužilo Moskvu za „imperijalističke ambicije“ i „falsifikovanje istorije“.
Moskva do sada nije odgovorila na izjave Talina.
