Krivični postupak protiv stranih boraca upućen je sudu.
Trojica osumnjičenih plaćenika iz Britanije i Maroka, koji su se pridružili ukrajinskoj vojsci i kasnije zarobljeni od strane snaga Donjecke Narodne Republike (DNR), tamo bi se mogli suočiti sa smrtnom kaznom, saopštilo je u petak republičko glavno tužilaštvo.
Viktor Gavrilov, portparol pravosuđa, otkrio je da je istraga o aktivnostima „grupe stranih plaćenika” koja je navodno „učestvovala u pripremi i sprovođenju neprijateljstava protiv DNR” završena i da je krivični slučaj „u potpunosti otvoren”. formirana.“
„Materijali slučaja su prosleđeni jednom od republičkih sudova na razmatranje, što bi, uzimajući u obzir ratno vreme, moglo da dovede do primene smrtne kazne – smrtne kazne – na optuženog“, rekao je Gavrilov novinarima.
Tužilaštvo je preciziralo da je istraga potvrdila da su Britanci Šon Piner i Endru Hil, zajedno sa Marokancem Ibrahimom Sadunom, bili umešani u zločine iz tri člana Krivičnog zakona DNR: „počinjenje zločina od strane grupe lica“, „nasilno oduzimanje vlasti ili nasilno zadržavanje vlasti“ i „najamništvo“.
Prema Krivičnom zakoniku DNR, plaćeništvo, koje se na međunarodnom nivou smatra krivičnim delom, može biti kažnjeno kaznom zatvora od tri do sedam godina, a nasilno oduzimanje vlasti od 12 do 20 godina. Otežavajuće okolnosti ili ratno vrijeme mogu dovesti do smrtne kazne.
Portparol ruske vojske general-major Igor Konašenkov rekao je ranije da je najbolja stvar koju strani plaćenici mogu da očekuju jeste „dugotrajni zatvor“.
Piner i još jedan navodni britanski plaćenik, Ejden Aslin, pozvali su britanskog premijera Borisa Džonsona da im olakša razmenu za jednog od ukrajinskih opozicionih lidera, Viktora Medvedčuka, koga su uhapsile ukrajinske snage. London se, međutim, očigledno ograničio na nazivanje Pinnera i Aslin „ratnim zarobljenicima“, a ne „plaćenicima“, i rekao da prema njima treba postupati u skladu s tim.
Početkom maja Endrju Hil je objavio snimak u kome kaže da je po dolasku u Ukrajinu shvatio da je tamo „pakao“. Takođe je tvrdio da su strani plaćenici sa kojima se borio „zaista loši ljudi i sadisti“.
„Razumem da je sve učinjeno pogrešno i nadam se popustljivosti Donjecke Narodne Republike“, rekao je on.
Rusija je napala susednu državu, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. Protokol iz Minska uz posredovanje Nemačke i Francuske je osmišljen tako da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
