Eksperimentalni virus koji ubija rak je prvi put primenjen ljudskom pacijentu, sa nadom da će testiranje na kraju otkriti dokaze o novom načinu uspešnog borbe protiv tumora raka u ljudskim telima.
Kandidat za lek, nazvan CF33-hNIS (aka Vakinia), je ono što se zove onkolitički virus, genetski modifikovani virus dizajniran da selektivno inficira i ubija ćelije raka dok poštedi zdrave.
U slučaju CF33-hNIS, modifikovani virus boginja deluje tako što ulazi u ćelije i umnožava se. Na kraju, zaražena ćelija puca, oslobađajući hiljade novih virusnih čestica koje deluju kao antigeni, stimulišući imuni sistem da napadne obližnje ćelije raka.
Prethodno istraživanje na životinjskim modelima pokazalo je da lek može da iskoristi imuni sistem na ovaj način da lovi i uništi ćelije raka, ali do sada nije rađeno testiranje na ljudima.
To se upravo promenilo, sa ko-proizvođačima leka – Centar za negu raka i istraživački centar City of Hope u Los Anđelesu i biotehnološka kompanija Imugene sa sedištem u Australiji – sada najavljuju da je prvo kliničko ispitivanje na ljudskim pacijentima u toku.
„Naše prethodno istraživanje pokazalo je da onkolitički virusi mogu stimulisati imuni sistem da reaguje i ubija rak, kao i da stimuliše imuni sistem da bolje reaguje na druge imunoterapije“, kaže onkolog i glavni istraživač Grada nade Daneng Li.
„Verujemo da CF33-hNIS ima potencijal da poboljša ishode za naše pacijente.“
Otključavanje tog potencijala će prvo zavisiti od toga da se pokaže da je CF33-hNIS bezbedan za ljude, pri čemu će se prva faza ispitivanja fokusirati na bezbednost i podnošljivost leka.
Očekuje se da će intervencija uključiti ukupno 100 učesnika, od kojih će svaki biti odrasli pacijent sa metastatskim ili uznapredovalim solidnim tumorima koji je prethodno pokušao sa najmanje dve prethodne linije standardnog lečenja.
Kada budu uključeni u ispitivanje, ovi pojedinci će dobiti niske doze eksperimentalnog tretmana putem direktne injekcije ili intravenozno.
Ako rani rezultati budu uspešni i CF33-hNIS se smatra bezbednim i dobro se toleriše, dodatni testovi će istražiti kako se lek uparuje sa pembrolizumabom, postojećim tretmanom antitela koji se već koristi u imunoterapiji raka.
Verzija virusa koja se sada klinički testira proizvodi humani natrijum jodid simporter (hNIS), protein koji omogućava istraživačima da snime i prate replikaciju virusa, kao i da omogućava dodatni način oštećenja ćelija raka dodavanjem radioaktivnog joda.
Međutim, pre nego što se utvrdi efikasnost, istraživači će prvo tražiti da vide koliko dobro pacijenti rukuju lekom, beležeći učestalost i ozbiljnost bilo kakvih neželjenih efekata, a takođe istražuju koliko dobro prolaze učesnici dok se niske doze povećavaju.
Sekundarne mere – uključujući procene o tome koliko efikasno CF33-hNIS smanjuje lečene tumore – biće analizirane kasnije, ali s obzirom da se očekuje da će ispitivanje trajati dve godine na više očekivanih kliničkih lokacija, verovatno će proći neko vreme pre nego što saznamo rezultate detaljno.
Što ne znači da se ovde ne možemo uzbuditi zbog širokog potencijala; samo da treba da držimo svoja očekivanja pod kontrolom, jer obećavajući rezultati u pretkliničkim eksperimentima ne garantuju nužno slične uspešne rezultate u narednim istraživanjima koja uključuju ljudske pacijente.
Ako se pokaže da je lek bezbedan i da se dobro podnosi, mogli bismo da tražimo moćno novo sredstvo za borbu protiv tumora, opisano kao „promena igre zbog toga koliko je moćan i zbog njegove sposobnosti da regrutuje i aktivira imunitet ćelije“, kaže hirurški onkolog Susanne Varner, koja je prethodno vodila tim koji je proučavao efekte CF33 na tumore kod miševa.
„Naš onkolitički virus trenira imuni sistem da cilja određenu ćeliju raka“, rekla je ona 2020.
„Što znači da ako slična ćelija raka ikada pokuša da ponovo izraste, imuni sistem će biti spreman i čekati da ga isključi.
Još niko sa sigurnošću ne zna da li će CF33-hNIS učiniti ista čuda kod ljudi, ali ako može, to će postati tek druga onkolitička virusna terapija za rak koju je odobrila FDA, nakon leka koji se zove Talimogen laherparepvec (T -VEC), modifikovana verzija virusa herpes simpleksa, koji se koristi u lečenju melanoma.
