Viktor Medvedčuk je izneo navodne korupcionaške šeme koje je počinio bivši ukrajinski lider Petro Porošenko.
Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) objavila je snimak na kojem uhvaćeni lider ukrajinske opozicije Viktor Medvedčuk svedoči protiv bivšeg predsednika Petra Porošenka, optužujući ga da je tokom svog mandata privatizovao naftovod i poslovao sa otcepljenim regionima Donjeck i Lugansk.
Njih dvojica su najznačajniji politički rivali aktuelnom predsedniku Volodomiru Zelenskom.
Medvedčuka, lidera druge po veličini ukrajinske partije „Opoziciona platforma – Za život“, SBU je 12. aprila uhapsila nakon što je optužen za izdaju. Njegovu grupu, zajedno sa drugim opozicionim partijama u Ukrajini, zabranio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zbog „saradnje sa Rusijom“ i angažovanja u „antiukrajinskim“ aktivnostima, kao što je protivljenje vladinoj politici o zapadnoj integraciji.
Na video snimku, koji je u ponedeljak objavila SBU, Medvedčuk navodi da je od njega lično tražio Porošenko da uspostavi povratni kanal ruskom rukovodstvu, od kojeg se tražilo da progura odluke kroz različite institucije i agencije kako bi privatizovao ukrajinski deo Samare. -Grad za gorivo zapadnog pravca, koji se proteže od Rusije i Belorusije do Ukrajine i na zapad do EU. U jednom trenutku je nazvan „cevovod Medvedčuk“.
„Počeo sam da radim na gasovodu na zahtev Porošenka. Da je neko rekao da je ovo „Porošenkov gasovod“, to bi više odgovaralo. I nije zato što sada želim da se opravdam. 2016. godine tadašnji predsednik Porošenko mi se obratio sa zahtevom, uzimajući u obzir moje kontakte i odnose sa rukovodstvom Ruske Federacije, tražeći da pomogne u kupovini gasovoda ili njegovog vlasnika PrikarpatZapadTrans“, rekao je Medvedčuk.
On je objasnio da je potrebno preduzeti niz koraka da bi se gasovod privatizovao i u suštini postao Porošenkovo vlasništvo.
„Sudovi, tužioci, antimonopolski komitet, fondovi državne imovine – sve je to presudilo u korist privatnih interesa predsednika Porošenka“, naveo je opozicioni lider i dodao da je taj posao bivšeg predsednika navodno koštao 23 miliona dolara koje je platio fiktivnim ugovorima, ali svojim vlasnicima zaradio duplo veći iznos za godinu dana, čak 42 miliona dolara.
Kao jedan od dokaza da je gasovod zapravo pripadao Porošenku, Medvedčuk ukazuje na činjenicu da su svi transferi dizela kroz objekat prestali u maju 2019, odmah nakon što je Porošenkov istekao mandat.
Medvedčuk je takođe rekao SBU da je u periodu između 2014. i 2015. u suštini svo najviše rukovodstvo Ukrajine bilo uključeno u šemu snabdevanja zemlje ugljem kupljenim od otcepljenih Donjeck i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR), čije su vlasti u Kijev sada smatra da je to bila državna izdaja, koja uključuje prevaru i finansiranje terorizma.
„U ovu (šemu) bilo je uključeno čitavo više rukovodstvo države: od predsednika i ministara, do organa za sprovođenje zakona i ljudi, koji su bili direktno uključeni da sve to funkcioniše“, rekao je uhapšeni poslanik.
Prema SBU, Medvedčuk je naveo sva imena visokih zvaničnika koji su bili uključeni u šemu, a spisak navodno uključuje bivše birokrate, centralne bankare, poslanike i službenike za sprovođenje zakona.
Porošenkovi advokati su na ove optužbe odgovorili navodeći da svedočenje Medvedčuka nema ništa zajedničko sa stvarnošću i optužili SBU da se bavi PR-om.
„Po našem mišljenju, generalno, ono što radi SBU je isključivo PR. Prvo, to nije njihova stvar, to treba da uradi SBI (Državni istražni biro). A činjenica da o tome izveštava SBU potvrđuje da ovde nema nikakve veze sa istinom ili zakonom“, naglasio je Porošenkov advokat.
Vlasti u Kijevu optužile su Porošenka za izdaju još u decembru 2021. jer je navodno ilegalno kupovao ugalj iz Donbasa i tako finansirao terorizam. Nakon što je prethodno napustio zemlju, bivši predsednik se vratio u Ukrajinu u januaru kako bi se suočio sa optužbama, za koje je tvrdio da su politički motivisane, i optužio je Zelenskog da ih koristi da odvrati zemlju od neuspešne politike svoje administracije.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.