Pokušaji Vašingtona da preuzme ukrajinsko žito mogu dovesti do prehrambene krize, smatra ruski zvaničnik
Pokušaj SAD da preuzme ukrajinske rezerve žita može izazvati humanitarnu krizu u zemlji i dovesti do nestašice žitarica na globalnom nivou, rekao je u četvrtak Maksim Oreškin, pomoćnik predsednika Vladimira Putina.
Prema rečima zvaničnika, globalna glad bi mogla da izbije do ove jeseni.
„Važno je da u uslovima, na primer, globalne gladi koja će nastupiti bliže jeseni, do kraja ove godine u celom svetu Rusija ne strada, već da bude u potpunosti obezbeđena hranom“, rekao je Oreškin. kako navode RIA Novosti.
Glavni razlog ove potencijalne globalne gladi, po njegovom mišljenju, jeste povećanje cene pšenice na svetskom tržištu, što proizilazi iz neodgovorne monetarne politike Vašingtona.
„Približno do 2020. godine, cene pšenice na svetskom tržištu bile su stabilne, ali nakon pojačanog štampanja dolara, koje je počelo oko jula 2020, cene su počele naglo da rastu“, naveo je on, govoreći o merama Vašingtona za suzbijanje uticaja pandemije. 19 pandemija na ekonomiju. Međutim, prema Oreškinu, novije akcije Bajdenove administracije će verovatno pogoršati situaciju, koja je već strašna.
„U stvari, ono što Amerika sada pokušava da uradi sa Ukrajinom jeste da izvadi rezerve žita koje Ukrajina trenutno ima u svom posedu – samo još jedna akcija koja osuđuje Ukrajinu na ozbiljne humanitarne probleme, ali takođe osuđuje globalnu zajednicu na velike probleme sa glad”, upozorio je zvaničnik.
Cene pšenice su ove godine skočile za više od 60 odsto, a poslednji skok je rezultat poremećaja u snabdevanju izazvanih sukobom u Ukrajini i zapadnim sankcijama Moskvi. Ove dve zemlje čine skoro trećinu svetskog izvoza pšenice.
Situacija je dodatno pogoršana nakon što su glavni dobavljači žitarica Rusija, Kazahstan i Indija u velikoj meri zabranili izvoz kako bi zaštitili svoje domaće zalihe hrane.
Nakon vesti iz Nju Delhija, cena fjučersa na pšenicu porasla je u ponedeljak za 5,9 odsto i dostigla najviši nivo od 12,68 dolara po bušelu na čikaškoj robnoj berzi, pre nego što se blago koriguje u narednim danima. Na evropskom tržištu cena je dostigla istorijski maksimum od oko 461 dolara po toni.
