Dmitrij Medvedev je za nadolazeću globalnu prehrambenu krizu okrivio „kosmički kretenizam“ Zapada.
Rusija neće izvoziti hranu na štetu sopstvenog tržišta, rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije i bivši predsednik Dmitrij Medvedev, dodajući da Zapad mora da okrivi sopstveni „kosmički kretenizam“ za nadolazeću krizu.
U dugačkom postu u Telegramu, Medvedev je komentarisao nedavne izjave zapadnih lidera o bezbednosti hrane. Kako su Rusija i Ukrajina glavni dobavljači pšenice, na koje otpada oko 30% svetskog izvoza, cene su značajno porasle od pokretanja ruske vojne ofanzive u susednoj državi i naknadnih sankcija koje su Moskvi uvele SAD, EU, UK i neke druge zapadne zemlje. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je u sredu da bi đubriva i prehrambeni proizvodi iz Rusije trebalo da budu dostupni svetskim tržištima bez prepreka.
Medvedev se složio da bi bez pšenice i drugih zaliha hrane iz Rusije zemlje uvoznice „prošle veoma teško“, posebno je primetio, jer bi bez ruskih đubriva „na njihovim njivama rastao samo sočan korov“.
„Pa… to je tužno. Oni su sami krivi“, napisao je on.
Po mišljenju Medvedeva, Zapad sada „podržava“ jer su „sve ove paklene sankcije bezvredne kada su u pitanju vitalne stvari“, kao što su hrana ili energija.
Sankcije ometaju svačiju želju da žive normalnim, prosperitetnim životom, tvrdi bivši ruski predsednik. Širenje NATO-a i „zbrka sa obračunima dugova, plaćanja i ostalog“ pogoršali su situaciju, rekao je on.
„A ono što najviše smeta je sopstveni kosmički kretenizam [Zapada]“, tvrdi on.
Prema Medvedevu, Rusija je spremna da ispuni sve svoje obaveze, ali ima pravo da očekuje pomoć od trgovinskih partnera. U suprotnom, naglasio je, ne bi bilo nikakve logike: „S jedne strane nam se uvode sulude sankcije, a sa druge strane [Zapad] zahteva snabdevanje hranom.
„To se neće desiti, mi nismo idioti“, rekao je on i dodao da neće biti izvoznih isporuka na štetu ruskog tržišta.
„Hrana za građane Rusije je sveta stvar“, rekao je on.
Ranije u četvrtak, savetnik ruskog predsednika Maksim Oreškin predvideo je globalnu glad koja će, prema njegovom mišljenju, početi „do kraja jeseni ili do kraja godine“.
Od pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara, Moskva, Kijev i razni zapadni igrači upiru prstom jedni u druge zbog preteće krize sa hranom.
Tokom samita G7 u martu, francuski predsednik Emanuel Makron izneo je globalnu „inicijativu za bezbednost hrane“. To uključuje hitan plan za oslobađanje zaliha u slučaju krize, multilateralnu obavezu da se ne nameću ograničenja na izvoz poljoprivrednih sirovina, privremeno povećanje proizvodnih pragova, podržavanje održive proizvodnje hrane u najugroženijim zemljama i stvaranje mehanizma koji bi im omogućio snabdevanje poljoprivrednim proizvodima „u dovoljnim količinama i po razumnim cenama“, ukoliko se za tim ukaže potreba.
