Antonio Gutereš upozorava da će „uobičajeni posao spaliti naš jedini dom“.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš pozvao je na moratorijum na upotrebu nafte, gasa i uglja u korist obnovljivih izvora energije, tvrdeći da čovečanstvo mora „okončati zagađenje fosilnim gorivima i ubrzati tranziciju obnovljive energije, pre nego što spalimo naš jedini dom“ u unapred snimljenim napomenama objavljenim u sredu da se poklope sa izveštajem Svetske meteorološke organizacije UN (SMO) o stanju globalne klime.
SMO je upozorila da su četiri od sedam ključnih indikatora klimatskih promena prošle godine dostigla rekordne vrednosti: koncentracija gasova staklene bašte, porast nivoa mora, toplota okeana i zakiseljavanje okeana. Poslednjih sedam godina bile su najtoplije zabeležene, a generalni sekretar SMO Peteri Talas rekao je da je „samo pitanje vremena kada ćemo videti još jednu najtopliju godinu u istoriji”.
Gutereš je izneo plan u pet tačaka da se svet stavi na pravi put za revoluciju obnovljive energije, sugerišući da se ulaganja u sektor utrostruče na neverovatnih 4 biliona dolara godišnje i tvrdeći da se tehnologija obnovljivih izvora takođe treba tretirati kao „globalno javno dobro“, a ne kao intelektualno imovine koja se monetizuje. Međunarodna koalicija industrijskih, tehnoloških i finansijskih institucija trebalo bi da se udruži sa vladama kako bi „ubrzala inovacije i razvoj“, rekao je on.
Fosilna goriva su „ćorsokak“, insistirao je Gutereš, nazvavši izveštaj SMO „sumornom litanijom neuspeha čovečanstva da se uhvati u koštac sa klimatskim poremećajima“ i zahtevajući da se subvencije za fosilna goriva ukinu. On je ukazao na 11 miliona dolara koje industrije uglja, nafte i gasa navodno dobijaju svakog minuta i pozvao razvojne banke da usklade svoje portfelje sa Pariskim sporazumom o klimi, a ne da traže kratkoročne dobitke kroz ulaganja u fosilna goriva. Obnovljiva energija mora postati „mirovni projekat 21. veka“, tvrdio je šef UN-a, nazivajući obnovljive izvore „jedinim putem do stvarne energetske bezbednosti, stabilnih cena električne energije i održivih mogućnosti zapošljavanja“.
Uprkos značajnim količinama resursa koji se ulažu u prelazak na obnovljivu energiju, solarna energija i vetar i dalje čine samo 8% globalne proizvodnje električne energije, dok druge vrste obnovljivih izvora, kao što je hidroenergija, donose ukupan udeo do 30%. Regulatorna birokracija je takođe problem, požalio se Gutereš, napominjući da je potrebno osam godina da se odobri projekat energije vetra u Evropi, dok u SAD može trajati i 10 godina.
Industrija tek treba da se adekvatno pozabavi specifičnim problemima u vezi sa povećanjem obnovljivih izvora energije – kao što su sredstva za skladištenje energije vetra i sunčeve energije koja se koristi kada vetar ne duva i sunce ne sija. Pored toga, ekstrakcija sirovina potrebnih za baterije električnih automobila i solarne ćelije, uključujući litijum, bakar, silicijum, nikl, kobalt i minerale retkih zemalja, je razarajuća po životnu sredinu.
Dok UN pozivaju na svoj klimatski Maršalov plan, Svetski ekonomski forum je zahtevao slične akcije kako bi okončao ono što naziva „egzistencijalnom pretnjom planeti“. Predlozi koji se kreću od smanjenja troškova javnog prevoza i podsticanja hodanja i vožnje bicikla do smanjenja ograničenja brzine na autoputu za 10 km na sat čine organizacioni plan Great Reset od 10 tačaka za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Izveštaj od srede daleko je od jedine klimatske katastrofe koju su predvidele klimatske organizacije povezane sa UN. Prošle sedmice, UN su objavile dokument u kojem upozoravaju da bi više od 700 miliona ljudi moglo postati „klimatske izbjeglice“ do 2030. ako se ne riješi sve veća nestašica vode povezana sa klimatskim promjenama.
