Ova mera će pomoći da se smanji zavisnost Nemačke od uvoza nafte, kažu regionalni ministri životne sredine.
Nemačka bi trebalo da uvede ograničenje brzine na autoputu, odlučili su regionalni ministri životne sredine navodno jednoglasno na konferenciji u petak. Taj potez je opravdan potrebom da se uštedi energija i smanji zavisnost Nemačke od uvoza nafte i gasa usred tekućeg sukoba u Ukrajini, tvrde oni.
Ograničenje brzine na autoputu bilo bi „jeftina, brzo primenljiva i odmah efikasna mera“ za smanjenje nemačke potrošnje goriva i potrebe za uvozom nafte iz inostranstva, navodi se u zajedničkom saopštenju koje su usvojili ministri. Ovaj potez bi takođe pomogao u smanjenju efekata gasova staklene bašte, zagađenja vazduha i buke, dodaje se.
„Po mom mišljenju, neograničene trke više se ne uklapaju u vreme“, rekao je ministar životne sredine Donje Saksonije Olaf Lis, koji je predsedavao konferencijom. „Takođe moramo promovisati zaštitu klime kroz ograničenje brzine“, dodao je on.
Ministarka za životnu sredinu Tiringije Anja Siegesmund (Zeleni) pohvalila je ideju kao „brzu, efikasnu meru za uštedu miliona litara goriva i tona CO2 godišnje“.
Međutim, ministri iz nemačkih pokrajina Bavarske i Severne Rajne-Vestfalije nisu bili voljni da podrže tu meru, javljaju nemački mediji. Obojica su rekli da smatraju da će taj potez imati samo „ograničen” efekat i nameravaju da mu se suprotstave „iz razloga proporcionalnosti”.
Međutim, zajednička rezolucija, koja je sadržala i druge predloge o politici životne sredine, usvojena je jednoglasno, navodi Lis. Ograničenje brzine je do sada predloženo na „ograničeni period“ koji će trajati sve dok traje sukob u Ukrajini.
U zajedničkoj izjavi nije postavljeno nikakvo fiksno ograničenje brzine, iako je Lis rekao da bi se zalagao za maksimalno 130 km/h. Ministarska konferencija nema ovlašćenja da uvede tu meru, koju može da sprovede samo savezna vlada. Vlada kancelara Olafa Šolca nije ga uključila u svoj politički program zbog otpora Slobodne demokratske partije (FDP) – člana vladine koalicije koju predvode socijaldemokrate. Berlin do sada nije komentarisao ministarski predlog.
Nemačka je jedna od retkih zemalja koja nema fiksno ograničenje brzine na autoputu. U Rusiji je ograničena na 110 km/h; u Španiji, Portugalu i Belgiji maksimalna brzina na autoputevima je 120 km/h. U SAD, ograničenja brzine variraju između 105 km/h i 140 km/h u zavisnosti od države.
Prema nedavnoj anketi koju je sproveo nemački institut Forsa u ime RTL-a i n-tv medija, 57% nemačkih vozača podržava uvođenje ograničenja brzine na autoputu. Meri se protivi 39 odsto. Istraživanje je takođe pokazalo da 85% pristalica ograničenja brzine smatra da je to neophodno iz razloga bezbednosti na putu. Prema anketi, samo nešto više od polovine onih koji podržavaju ograničenje navelo je sukob u Ukrajini kao glavni razlog.
Vest dolazi u trenutku kada se Berlin bori da smanji uvoz nafte i gasa iz Rusije u skladu sa nastojanjem EU da se odvikne od ruskih snabdevanja energentima. Pre početka vojne operacije Moskve u Ukrajini, 35% nemačkog uvoza nafte dolazilo je iz Rusije. Otkako je izbio sukob, Nemačka je smanjila svoj udeo u uvozu nafte iz Rusije na 12% sa 35%.
Početkom maja, nemački ministar ekonomije Robert Habek upozorio je da bi se istočni deo Nemačke mogao suočiti sa nestašicom goriva ako EU ispuni svoje planove da uvede embargo na rusku naftu.
Istočni deo Nemačke snabdeva rafinerija u Švedu, koja u potpunosti radi na ruski uvoz. To je jedan od najvećih pogona za preradu sirove nafte u Nemačkoj i obezbeđuje 90% benzina, dizela i lož ulja koji se koriste u Berlinu i državi Brandenburg.
U petak je nekoliko medija izvestilo da šesta runda antiruskih sankcija o kojima još uvek raspravljaju zemlje članice EU verovatno neće uključivati naftni embargo zbog otpora Mađarske.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
