Moskva je revidirala svoj stav o nastojanju Ukrajine da se pridruži Evropskoj uniji jer je nekada čisto ekonomska organizacija postala nosilac neprijateljske politike sa globalnim dometom, izjavio je u petak ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
On je objašnjavao zašto je njegova zemlja, koja je ranije bila podložna izgledima da Ukrajina postane članica bloka, sada napravila preokret po tom pitanju. Lavrov je rekao da bi pristupanje Kijeva moglo predstavljati veći rizik za Moskvu nego što se ranije verovalo.
„EU se pretvara od konstruktivne ekonomske platforme za koju je prvobitno trebalo da bude u agresivnog militantnog igrača koji ima ambicije koje se protežu daleko izvan evropskog kontinenta“, rekao je ministar spoljnih poslova.
Lavrov je naveo retoriku koju je koristila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom svoje posete Japanu ranije ove nedelje. Ona je pohvalila Tokio što je stao na stranu zapadnih zemalja koje su uvele ekonomske sankcije Rusiji zbog njene vojne operacije u Ukrajini i izrazila želju da EU igra aktivniju ulogu u indo-pacifičkom regionu.
Von der Lajen je opisala Rusiju kao „najdirektniju pretnju svetskom poretku“, rekavši da su njeni bliski odnosi sa Kinom i protivljenje obe zemlje SAD i njihovim saveznicima „zabrinjavajući“.
„Kao i Evropska unija, Japan razume šta je ovde u pitanju. Ne samo budućnost Ukrajine. Ne samo budućnost Evrope. Ali budućnost svetskog poretka zasnovanog na pravilima“, rekla je ona.
Moskva i Peking kažu da ova fraza, koju popularizuju SAD, opisuje zapadnu dominaciju u međunarodnim odnosima, za koju tvrde da je nametnuta prinudom na račun svih. takođe je u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Umesto toga, dve zemlje se zalažu za multilateralnu globalnu zajednicu jednakih.
EU „sledi stopama NATO-a“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare. Dva entiteta su u procesu spajanja, tvrdi on, a EU će u budućnosti delovati samo kao produžetak vojnog bloka predvođenog SAD.
Lavrov je govorio u Tadžikistanu nakon sastanka ministara inostranih poslova nekoliko bivših sovjetskih republika. Domaćin samita bila je Zajednica nezavisnih država, postsovjetska organizacija za regionalnu integraciju.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
