Prvi potpuno privatni tim astronauta koji je ikada poslat na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) trebalo je da napusti orbitalnu ispostavu u nedelju na let nazad na Zemlju, završavajući dvonedeljnu naučnu misiju koja se slavi kao prekretnica u komercijalnim svemirskim letovima.
Kapsula SpejsIks Crev Dragon u kojoj se nalazi četvoročlani tim startap kompanije Aksiom Space sa sedištem u Hjustonu trebalo je da se odveze od ISS-a, oko 250 milja (420 km) iznad Zemlje, oko 21 sat. EDT (0100 GMT ponedeljak) da biste se ukrcali na 16-časovni povratni spust.
Ako sve bude po planu, letelica će padobranom skočiti u Atlantik kod obale Floride u ponedeljak oko 13 časova. EDT (1700 GMT).
Let kući je odložen za nekoliko dana zbog nepovoljnih vremenskih uslova u zoni pljuska, što je produžilo boravak posade Aksioma u orbiti daleko od prvobitnog datuma odlaska početkom prošle nedelje.
Multinacionalni tim predvodio je penzionisani NASA-in astronaut Majkl Lopez-Alegrija, 63, rođen u Španiji, potpredsednik Aksioma za razvoj poslovanja. Njegov zamenik u komandi bio je Lari Konor (72), tehnološki preduzetnik i akrobatski avijatičar iz Ohaja koji je određen za pilota misije.
Posadu Ak-1 činili su investitor-filantrop i bivši izraelski borbeni pilot Ejtan Stibe (64) i kanadski biznismen i filantrop Mark Pati (52), obojica koji su služili kao stručnjaci za misiju.
Lansirani iz NASA-inog svemirskog centra Kenedi 8. aprila, proveli su dve nedelje na ISS-u sa sedam redovnih, državno plaćenih posada svemirske stanice: tri američka astronauta, nemačkog astronauta i tri ruska kosmonauta.
Kvartet Aksiom postao je prvi potpuno komercijalni tim astronauta koji je ikada lansiran na svemirsku stanicu, donoseći sa sobom opremu za dvadesetak naučnih eksperimenata, biomedicinska istraživanja i demonstracije tehnologije za sprovođenje u orbiti.
Aksiom NASA i SpejsIks reklamirali su ovu misiju kao prekretnicu u ekspanziji privatno finansirane kosmičke trgovine, što predstavlja ono što insajderi industrije nazivaju „ekonomija niske Zemljine orbite“ ili skraćeno „LEO ekonomija“.
„Ovo zaista počinje nova era ljudskih svemirskih letova, gde ljudi, osim samo vladinih astronauta, koji su očigledno veoma profesionalno obučeni i pripremljeni, mogu da dođu (u orbitu) sa malo manje obuke, ali i dalje mogu da funkcionišu u ovoj jedinstvenoj a ponekad i izazovno okruženje“, rekla je Lopez-Alegrija u kratkim komentarima koje je NASA prenosila prošle nedelje sa ISS-a.
Ak-1 označava šesti ljudski svemirski let koji je SpejsIks lansirao za skoro dve godine, nakon četiri NASA-ine misije astronauta na ISS, plus leta Inspiration 4 u septembru koji je poslao potpuno civilnu posadu u Zemljinu orbitu po prvi put, ali ne i svemirska stanica.
SpejsIks, privatna raketna kompanija koju je osnovao izvršni direktor proizvođača električnih automobila Tesla Inc (TSLA.O), Elon Musk, dobila je ugovor da leti još tri misije astronauta Aksiom na ISS u naredne dve godine. Cena za takve izlete ostaje visoka.
Aksiom naplaćuje kupcima od 50 do 60 miliona dolara po sedištu, prema Mo Islamu, šefu istraživanja za investicionu firmu Republic Capital, koja ima udeo u Aksiomu i SpejsIksu.
Aksiom je takođe odabrala NASA 2020. za izgradnju novog komercijalnog dodatka svemirskoj stanici, kojom konzorcijum od 15 zemalja predvođen SAD-om i Rusijom upravlja više od dve decenije. Planovi predviđaju da segment Aksioma na kraju zameni ISS kada se ostatak svemirske stanice povuče oko 2030.
