Sa nizom zapadnih lidera koji su posetili Kijev poslednjih nedelja, američka vlada razmatra slanje visokog zvaničnika u ukrajinsku prestonicu, izvestio je Politiko u sredu. Predsednik Džo Bajden i potpredsednica Kamala Haris putovali su čak do Poljske, ali nisu posetili Ukrajinu.
Među imenima koja se razmatraju su državni sekretar Toni Blinken i ministar odbrane Lojd Ostin, preneo je Politiko, pozivajući se na „dva američka zvaničnika“. Zvaničnici su rekli da bez obzira na to ko bude izabran, putovanje verovatno neće biti unapred najavljeno iz bezbednosnih razloga.
Blinken je posetio Kijev u januaru i obilazio je Evropu od kako je Rusija u februaru pokrenula svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu, u pokušaju da prikupi podršku Moskvi. Ostin se takođe susreo sa saveznicima iz NATO-a pre izbijanja sukoba, a nakon toga na dva odvojena putovanja u Evropu. Ostinu se pridružio Blinken na njegovom poslednjem putovanju krajem marta, tokom kojeg je poljska vlada uputila peticiju dvojici američkih zvaničnika da podrže direktnu intervenciju u Ukrajini.
Uprkos slanju milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini, uključujući paket teškog naoružanja vredan 800 miliona dolara koji je najavljen u sredu, američka vlada je u više navrata odbacivala slanje američkih trupa u Ukrajinu ili sprovođenje takozvane „zone zabranjenog leta“ zbog rata -pocepana zemlja.
Putovanje o kome se pričalo bi, dakle, bilo simbolično. Kako je Politico rekao, „SAD bi potvrdile svoju posvećenost otporu Ukrajine protiv ruske invazije, dok bi Ukrajina dobila priliku da ugosti visokog američkog zvaničnika u prestonici“. Ruske snage su se nedavno povukle sa predgrađa Kijeva, pri čemu je Moskva izjavila da će biti premeštena na strateški važnija bojišta na jugu i istoku zemlje – nakon što su uspešno vezali ukrajinske snage u blizini glavnog grada – a ukrajinski zvaničnici su to repozicioniranje predstavili kao pobedu sorte.
Prema rečima portparola ruskog Ministarstva odbrane generala Igora Konašenkova, prepozicioniranje snaga ima za cilj „intenziviranje operacija u prioritetnim oblastima i, pre svega, završetak operacije potpunog oslobađanja Donbasa“.
Otkako je Rusija povukla svoje snage, Kijev je bio domaćin nizu zapadnih lidera, uključujući britanskog premijera Borisa Džonsona i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, kao i lidere Austrije, Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske.
Međutim, posle brojnih ukrajinskih vazdušnih napada na rusku teritoriju, Konašenkov je u sredu upozorio da bi Kijev mogao biti meta.
„Vidimo pokušaje ukrajinskih snaga da sabotiraju i izvrše udare na objekte u Rusiji“, rekao je on. „Ako se ovi slučajevi nastave, ruske oružane snage će napasti centre za donošenje odluka, uključujući i one u Kijevu, od čega se ruska vojska do sada uzdržavala.
Rusija je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
