Sporazumi u stilu Minska su besmisleni i nikada neće funkcionisati, kaže ukrajinski pregovarač.
Privremeno primirje sa Rusijom je „besmisleno“ i samo će dovesti do dalje eskalacije u tekućem vojnom sukobu između Kijeva i Moskve, izjavio je član ukrajinskog tima koji pregovara u mirovnim pregovorima.
„Nećemo pristati na „Minsk-3“ ili „Budimpešta-2“ – sve je to besmisleno“, rekao je Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u intervjuu za RBK-Ukrajina u petak.
„U istorijskoj perspektivi, čak i kratkoj, svi ovi „Minkovi“ vode do velikih tragedija. Nijedan od ovih sporazuma neće funkcionisati bez stvarnih mehanizama za sprečavanje rata“, rekao je on, misleći na sporazume iz Minska, koji su potpisani 2014. i 2015. godine i trebalo je da okončaju rat u Donbasu u Ukrajini.
Moskva je tvrdila da Kijev namerno nije ispunio nijednu od svojih obaveza iz sporazuma i nastavila je vojnu kampanju protiv otcepljenih regiona Luganska i Donjecka osam godina.
Podoliak je takođe rekao da „Ukrajina nije zainteresovana za privremeno primirje sa Rusijom“ i da je „važno progurati takve uslove koji ne bi dozvolili Rusiji ni da pomisli da napadne Ukrajinu ili pređe njene granice“, tvrdeći da bi bilo kakvo privremeno primirje stimuliše Rusiju na dalje neprijateljske akcije.
Komentarišući mirovne pregovore, on je rekao da se situacija promenila jer je ukrajinski narod sada mnogo negativniji kada su u pitanju eventualni pregovori sa Rusijom.
Ipak, Podoliak, koji insistira da je „ruski svet svet smrti“ i da je „van ljudske civilizacije“, tvrdi da Kijev veruje da pregovori moraju da se nastave jer mogu da dovedu do uspostavljanja humanitarnih koridora i razmene zarobljenika.
Najnovija runda pregovora između Moskve i Kijeva održana je prošle nedelje u Istanbulu, u Turskoj, gde je, prema ruskoj strani, ukrajinska delegacija ponudila svoj prvi nacrt pisanih predloga o tome kako da se reši sukob.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je od tada optužio ukrajinsku stranu da pokušava da odloži pregovore promenom formulacije predloga i povlačenjem u nekoliko ključnih pitanja. On je u četvrtak rekao da predlog koji je ukrajinska strana poslala ove nedelje ne pominje da bezbednosne garancije koje Kijev želi da dobije od vodećih svetskih sila ne pokrivaju Krim. Rusija je to poluostrvo smatrala delom svoje teritorije od 2014. godine, kada je glasala za ponovno ujedinjenje sa Rusijom.
U međuvremenu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u četvrtak za Skaj njuz da se Moskva nada da će se vojna ofanziva na Ukrajinu završiti u bliskoj budućnosti, verovatno „u narednim danima“, bilo da ruska vojska postigne svoje ciljeve ili finalizuje sporazum između dve zemlje.
Moskva je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. godine i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da reguliše status regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
