Desetine kineskih kompanija napravile su softver koji koristi veštačku inteligenciju za sortiranje podataka prikupljenih o stanovnicima, usred velike potražnje vlasti koje žele da nadograde svoje alate za nadzor, pokazuje Rojtersov pregled vladinih dokumenata.
Prema više od 50 javno dostupnih dokumenata koje je Rojters pregledao, desetine entiteta u Kini su u protekle četiri godine kupili takav softver, poznat kao „jedna osoba, jedan fajl“. Tehnologija poboljšava postojeći softver, koji jednostavno prikuplja podatke, ali ostavlja ljudima da ih organizuju.
„Sistem ima mogućnost samostalnog učenja i može optimizovati tačnost kreiranja datoteka kako se količina podataka povećava. (Lica koja su) delimično blokirana, maskirana ili nose naočare, kao i portreti niske rezolucije takođe se mogu relativno precizno arhivirati“, navodi se na tenderu koji je u julu objavilo odeljenje za javnu bezbednost Henana, treće po veličini kineske provincije po broju stanovnika.
Henanovo odeljenje javne bezbednosti nije odgovorilo na zahteve za komentar o sistemu i njegovoj upotrebi.
Novi softver poboljšava trenutni pristup Pekinga nadzoru. Iako postojeći kineski sistemi mogu da prikupljaju podatke o pojedincima, organima za sprovođenje zakona i drugim korisnicima prepušteno je da to organizuju.
Još jedno ograničenje trenutnog softvera za nadzor je njegova nemogućnost da poveže lične podatke pojedinca sa lokacijom u realnom vremenu osim na bezbednosnim kontrolnim punktovima kao što su oni na aerodromima, prema Džefriju Dingu, postdoktorskom saradniku u Stenfordovom centru za međunarodnu bezbednost i saradnju.
Jedna osoba, jedan fajl „je način sortiranja informacija koji olakšava praćenje pojedinaca“, rekla je Mareike Ohlberg, viši naučni saradnik Nemačkog Maršalovog fonda iz Berlina.
Kinesko odeljenje za javnu bezbednost, koje nadgleda regionalne policijske organe, nije odgovorilo na zahtev za komentar o jednoj osobi, jednom dosijeu i njihovim upotrebama za nadzor. Pored policijskih jedinica, 10 ponuda otvorili su organi Komunističke partije Kine nadležni za političke i pravne poslove. Kineska centralna politička i pravna komisija odbila je da komentariše.
Tenderi koje je pregledao Rojters predstavljaju delić takvih napora kineskih policijskih jedinica i partijskih organa da unaprede mreže za nadzor korišćenjem moći velikih podataka i veštačke inteligencije, prema tri stručnjaka iz industrije intervjuisanih za ovu priču.
Prema vladinim dokumentima, neki od korisnika softvera, kao što su škole, želeli su da prate nepoznata lica izvan svojih imanja.
Većina, poput policijskih jedinica u prefekturi Ngava u jugozapadnoj provinciji Sečuan, uglavnom naseljenoj Tibetancima, naredila je to iz eksplicitnijih bezbednosnih razloga. Ngava tender opisuje softver kao softver za „održavanje političke sigurnosti, društvene stabilnosti i mira među ljudima“.
Peking kaže da je njegovo praćenje ključno za borbu protiv kriminala i da je ključno za njegove napore u borbi protiv širenja COVID-19. Aktivisti za ljudska prava, kao što je Human Rights Vatch, kažu da zemlja gradi nadzornu državu koja narušava privatnost i nepravedno cilja određene grupe, kao što je ujgurska muslimanska manjina.
Reutersov pregled pokazuje da su lokalne vlasti širom zemlje, uključujući i visokonaseljene okruge Pekinga i nerazvijene provincije poput Gansua, otvorile najmanje 50 tendera u četiri godine od prve prijave za patent, od kojih su 32 otvorena za nadmetanje 2021. godine. Dvadeset dve tehnološke kompanije, uključujući Sensetime, Huavej, Megvii, Cloudvalk, Dahua i odeljenje za oblake kompanije Baidu, sada nude takav softver, prema Rojtersovom pregledu.
Sensetime je odbio da komentariše. Megvii, Cloudvalk, Dahua i odeljenje za oblake kompanije Baidu nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Huavej je u saopštenju naveo da je partner razvio aplikaciju jedna osoba, jedan fajl u svojoj platformi pametnog grada. Kompanija je odbila da komentariše prijave patenata.
„Huavej ne razvija niti prodaje aplikacije koje ciljaju bilo koju određenu grupu ljudi“, saopštila je kompanija.
Dokumenti koje je Rojters pregledao obuhvataju 22 od 31 glavne kineske administrativne jedinice i sve nivoe pokrajinske vlade, od regionalnih odeljenja za javnu bezbednost do partijskih kancelarija za jedno susedstvo.
Novi sistemi imaju za cilj da daju smisao ogromnim količinama podataka koje takvi entiteti prikupljaju, koristeći složene algoritme i mašinsko učenje za kreiranje prilagođenih datoteka za pojedince, prema vladinim tenderima. Datoteke se automatski ažuriraju kako softver sortira podatke.
Međutim, širok spektar izazova može da zakomplikuje implementaciju. Birokratija, pa čak i troškovi, mogu stvoriti fragmentiranu i nepovezanu mrežu širom zemlje, izjavila su za Rojters tri stručnjaka za veštačku inteligenciju i nadzor.
Rojters je pronašao najave uspešnih ponuda za više od polovine od 50 analiziranih dokumenata o nabavkama, čija je vrednost između nekoliko miliona juana i blizu 200 miliona juana.
Kina je svoje gradove prekrila nadzornim kamerama u kampanji 2015-2020 koju je opisala kao „oštre oči“ i nastoji da učini isto u ruralnim područjima. Razvoj i usvajanje softvera „jedna osoba, jedna datoteka“ počelo je otprilike u isto vreme.
Olbergova, istraživačica, rekla je da je najranije pominjanje jedne osobe, jednog fajla koje je videla, iz 2016. godine, u studiji izvodljivosti nadzora od 200 stranica koju je sproveo okrug Šavan u Sinđijangu, za nabavku kompjuterskog sistema koji bi mogao „automatski da identifikuje i istražuje ključne osobe umešani u terorizam i (ugrožavajući društvenu) stabilnost.” Zvaničnik okruga Šavan odbio je da komentariše.
2016. godine, tadašnji šef unutrašnje bezbednosti Kine, Meng Điandžu, napisao je u državnom časopisu da su veliki podaci ključ za otkrivanje obrazaca i trendova kriminala. Dve godine kasnije, sistem je referenciran u govoru rukovodiocima industrije koji je održao Li Ziking, tadašnji direktor Istraživačkog centra za biometriju i sigurnosnu tehnologiju državne Kineske akademije nauka. Li je takođe bio glavni naučnik u AuthenMetric, kompaniji za prepoznavanje lica sa sedištem u Pekingu. Ni istraživački centar ni AuthenMetric nisu odgovorili na zahteve za komentar.
„Krajnja osnovna tehnologija bezbednosti velikih podataka (primena na) je jedna osoba, jedan fajl“, rekao je Li u govoru 2018. na forumu veštačke inteligencije u Šenženu, prema transkriptu govora koji su objavili lokalni mediji i podeljen na AuthenMetric-ovom VeChat-u. javni nalog.
Partijska komisija za politička i pravna pitanja, koju je Meng vodio 2016. godine, odbila je da komentariše. Meng nije bio dostupan za komentar. Li nije odgovorio na zahtev za komentar.
Industrija se brzo razvijala. Do 2021, Huavej, Sensetime i 26 drugih kineskih tehnoloških kompanija podnele su patentne prijave Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu za arhiviranje datoteka i algoritme za grupisanje slika.
Huavej patentna prijava iz 2021. za „metod particionisanja baze podataka osoba i uređaj“ u kojoj se pominje jedna osoba, a u jednom fajlu se navodi da „kako pametne kamere budu postajale sve popularnije u budućnosti, broj snimljenih slika lica u gradu će porasti na trilione godišnje ”.
50 tendera koje je Rojters analizirao daju različite količine detalja o tome kako će se softver koristiti.
Neki su pominjali „jedna osoba, jedan fajl“ kao jedan unos na listi potrebnih stavki za sisteme nadzora. Drugi su dali detaljne opise.
Devet tendera je nagovestilo da će se softver koristiti sa tehnologijom prepoznavanja lica koja bi, kako je navedeno u dokumentima, mogla da identifikuje da li je prolaznik Ujgur, povezujući se sa sistemima za rano upozoravanje policije i kreirajući arhive Ujgurskih lica.
Jedan tender koji je u februaru 2020. objavio partijski organ odgovoran za oblast u jugoistočnoj ostrvskoj provinciji Hainan, na primer, tražio je bazu podataka o stanovnicima Ujgura i Tibetana kako bi se olakšalo „pronalaženje informacija o osobama umešanim u terorizam“.
Vlasti Hajnana nisu odgovorile na zahtev za komentar.
Više desetina tendera pominje potrebu za borbom protiv terorizma i „održavanjem stabilnosti“, što je sveobuhvatni termin za koji aktivisti za ljudska prava kažu da se često koristi za suzbijanje neslaganja.
Najmanje četiri tendera su navela da softver treba da bude u stanju da izvuče informacije sa naloga pojedinca na društvenim mrežama. Polovina tendera je rekla da će se softver koristiti za prikupljanje i analizu ličnih podataka kao što su rođaci, društveni krugovi, evidencija vozila, bračni status i navike u kupovini.
