Astronomi su koristili svemirski teleskop Habl da bi uhvatili svetlost sa onoga što se čini kao najudaljenije pojedinačne zvezde ikada viđene.
Pošto je svetlosti potrebno vreme da putuje kroz svemir, naučnici ovu zvezdu vide onakvom kakva je izgledala kada je njena svetlost započela svoje putovanje pre 12,9 milijardi godina — samo 900 miliona godina nakon Velikog praska koji je pokrenuo univerzum.
Otkriće, opisano u časopisu Nature, neobično je jer većina svetlosti koju su naučnici uočili iz ranih dana univerzuma dolazi iz galaksija koje sadrže mnogo zvezda i izgledaju kao male mrlje.
„Zapravo smo u mogućnosti da izdvojimo svetlost ove jedne pojedinačne zvezde“, kaže Brajan Velč, doktorant na Univerzitetu Džon Hopkins i glavni autor naučnog izveštaja koji opisuje ovaj rad.
Rani trenutak u istoriji univerzuma
Novootkrivena zvezda zamenjuje prethodnog rekordera za najudaljeniju zvezdu ikada posmatranu. Taj je Habl primetio 2018. godine, a njegova svetlost je putovala kroz svemir 9 milijardi godina.
Velč je zvezdi dao nadimak „Earendel“, staroengleska reč koja znači „jutarnja zvezda“ ili „svetlost u usponu“. Najmanje je 50 puta veća od mase Sunca.
On dodaje da bi astronomi uskoro mogli da saznaju od čega je napravljena ova rana zvezda i koliko je vruća pomoću svemirskog teleskopa Džejms Veb, koji je lansiran u svemir krajem prošle godine.
Istraživači se nadaju da će im novi teleskop — najmoćniji ikada napravljen — pomoći da bolje razumeju kako su se zvezde poput ove razvijale u ovom ranom trenutku istorije univerzuma.
Zvezda se slučajno našla na mestu na koje je snažno uticala neka vrsta prirodne lupe.
Masivni objekat poput klastera galaksija će iskriviti prostor oko sebe – kao što je predvidela teorija opšte relativnosti Alberta Ajnštajna – i ovaj iskrivljeni prostor može da deluje kao sočivo koje uvećava bilo koju svetlost koja putuje kroz njega.
Naučnici ponekad koriste ovu pojavu da traže objekte koji bi inače bili preslabi da bi se videli.
Velč i njegove kolege su to radili kada su nedavno pronašli uvećanu galaksiju unutar prve milijarde godina istorije univerzuma. Pokušavao je da shvati kako je tačno njegovo svetlo izobličeno. Tada je shvatio da jedna određena oblast treba da ima neobično visok nivo uvećanja.
U stvari, nivo uvećanja je bio toliko visok, za faktor hiljada, da je postalo očigledno ono što su istraživači tamo videli mora da postoji nešto što je zapravo prilično malo. To je morala biti jedna zvezda ili binarni zvezdani sistem, a ne zvezdano jato ili neka druga velika komponenta galaksije.
„Prilično je neverovatno pronaći ovo“, kaže Gart Ilingvort, astronom sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu.
Obim prostora koji se izuzetno uvećava džinovskim jatom galaksija nije toliko veliki u poređenju sa prostranstvom svemira, kaže on. „Neverovatno je pronaći takav objekat tačno na najvećem uvećanom delu. To je, samo po sebi, svojevrsno zapanjujuće otkriće.“
Ilingvort smatra da je vrlo verovatno da je ova zvezda deo iste galaksije koju su proučavali, a ne neki nepovezani objekat, ali to i dalje treba više potvrde. „Ali, znate, oni dobijaju Vebove podatke“, kaže Ilingvort, „i to će uraditi sa preciznošću.“
