Japanski premijer je rekao da akcije Moskve u Ukrajini „drmaju samu suštinu međunarodnog poretka“.
Indijski premijer Narendra Modi ugostio je u subotu svog japanskog kolegu Fumija Kišidu u Nju Delhiju, gde su dvojica lidera razgovarala o bilateralnim pitanjima i međunarodnoj bezbednosti. Indija nastavlja da se opire pritisku da otvoreno osudi Rusiju za njene vojne akcije u Ukrajini.
„Danas smo u maloj grupi detaljno razmenili mišljenja o situaciji u Ukrajini“, rekao je Kišida na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Modijem. „Ruska invazija na Ukrajinu je ozbiljan incident koji potresa samu suštinu međunarodnog poretka. Moramo odgovoriti na čvrst i odlučan način.
„Potvrdili smo da se bilo kakva unilateralna promena statusa kvo silom ne može oprostiti ni u jednom regionu i neophodno je tražiti mirno rešavanje sporova na osnovu međunarodnog prava“, dodao je Kišida dok je stajao pored Modija.
Međutim, indijski premijer se uzdržao od direktnog obraćanja ukrajinskoj krizi, samo rekavši da „geopolitički događaji predstavljaju nove izazove“. Umesto toga, govorio je o daljem jačanju indijsko-japanskog partnerstva kako bi se „ohrabrio mir, prosperitet i stabilnost u indo-pacifičkom regionu i na globalnom nivou“.
U zajedničkom saopštenju objavljenom nakon razgovora izražena je „ozbiljna zabrinutost zbog tekućeg sukoba i humanitarne krize“ u Ukrajini i poziva se na „trenutni prekid nasilja“, bez osuđivanja Rusije.
Indija se našla pod pojačanim pritiskom Zapada da se distancira od Moskve i prekine svoje ekonomske veze, nakon što se uzdržala od rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska vojna akcija u Ukrajini, birajući umesto toga da ostane neutralna pored Kine, Pakistana, Južne Afrike i 30. druge zemlje.
Indija se takođe suočava sa kritikama zbog kupovine ruske nafte, dostupne po sniženim cenama, jer su je neke zemlje izbegavale u strahu od uzvratnih sankcija SAD. Indijska vlada je, međutim, navodno usvojila pragmatičan pristup i „istražuje sve mogućnosti“ da osigura sopstvenu energetsku bezbednost zemlje.
Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini 24. februara, sa navedenim ciljem da „demilitarizuje i denacifikuje“ njenu vladu, obezbeđujući da njene aspiracije za članstvo u NATO više ne predstavljaju pretnju ni Rusiji ni novopriznatim republikama Donbasa. , koji su pretrpeli sedam godina opsade kijevskih snaga. SAD i njihovi saveznici optužili su Rusiju da je započela „ničim izazvanu“ invaziju kako bi okupirala Ukrajinu.
