Nuklearni reaktori se neprekidno unapređuju, što povećava njihovu bezbednost i smanjuje troškove izgradnje i operativnog rada. Direktor Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, naglašava da su katastrofe u Černobilju i Fukušimi smanjile interes za nuklearnu energiju, ali da je jasno da dolazi do njenog oživljavanja.
Sa trenutnim sukobima na Bliskom istoku, Birol je uveren da se nuklearna energija vraća. Sjedinjene Američke Države su najveći proizvođač nuklearne energije, sa 94 reaktora koji čine oko 30 odsto globalne proizvodnje. Planiraju da povećaju kapacitete za nuklearnu energiju do sredine veka.
Kina, sa 61 reaktorom, prednjači u izgradnji novih kapaciteta i ima ambiciju da pretekne SAD. U Evropskoj uniji, Ursula fon der Lajen priznaje strateške greške u smanjenju nuklearne energije i najavljuje nove inicijative za izgradnju nuklearnih elektrana.
Rusija, koja ima 34 operativna reaktora, predvodi po izvozu nuklearnih tehnologija i gradi 20 reaktora širom sveta. U Ukrajini, nuklearne elektrane čine polovinu proizvodnje struje, dok Japan ponovo pokreće svoje reaktore nakon Fukušime.
U Evropi, nuklearna energija je 1990. obezbeđivala trećinu struje, dok danas čini samo 15 odsto. EU razmatra male modularne reaktore koji bi mogli biti operativni početkom sledeće decenije, a Francuska prednjači sa 57 reaktora koji obezbeđuju gotovo 70 odsto njene struje.
