Gotovo dve godine, meštani najvećeg sela na severu Vojvodine, Bajmoka, nemaju lekara koji dežura noću. U slučaju hitne situacije, hitna pomoć mora putovati iz Subotice, koja je udaljena 25 kilometara. Ova situacija stvara ozbiljne probleme za lokalno stanovništvo.
Meštani su izrazili zabrinutost zbog vremena koje je potrebno da hitna pomoć stigne. „Dok dođu iz grada, to je već problem, može nekome spasiti život ako je lekar tu“, ističu. U okolnim selima, kao što su Čantavir, Đurđin i Mišićevo, situacija je slična, a noćna dežurstva takođe obezbeđuje subotička hitna pomoć.
Bajmočani su u poslednje dve godine dva puta pokretali peticiju za vraćanje noćnih dežurstava. Na društvenim mrežama, oni su najglasniji po ovom pitanju, ali do sada nije bilo pomaka. „Jako nezadovoljni, iskreno rečeno – priča o peticiji se konstantno podiže, ali to nije urodilo plodom“, kaže novinarka Nataša Filipović.
Iako su prikupili više od 3000 potpisa, malo koji Bajmočanin želi da govori pred kamerama o ovom problemu. „Zato što su nesigurni. Svi zavise od nekoga, a mali je broj radno sposobnog stanovništva“, objašnjava Filipović.
Iz subotičkog SSP-a naglašavaju da ljudi iz prigradskih sredina moraju da se nadaju kada pozovu hitnu pomoć. „Zaposleni daju sve od sebe, ali rade u neadekvatnim uslovima, a pacijenti dolaze urinirani u bolnicu koja nema dovoljno specijalista“, dodaje Ivan Rakić.
Nedovoljan broj lekara je glavni problem, smatra novinarka Nataša Filipović. „Generalno fali lekara, posebno izabranih, opšte prakse. Kada se steknu uslovi za širu zdravstvenu zaštitu, Bajmočani će je dobiti“, zaključuje ona. Pitanja subotičkom DZ smo postavili i mi, a odgovor čekamo.
