Istraživači su pratili ponašanje spavanja 3.231 pojedinca u dobi od 46 godina. Spavanje je praćeno putem nosivih uređaja tokom nedelje. Kada su učesnici koji su spavali manje od osam sati podeljeni u grupe na osnovu svojih navika spavanja, podaci su pokazali da su oni u neredovnoj grupi imali dvostruko veći rizik od ozbiljnog kardiovaskularnog događaja u narednoj deceniji u poređenju sa redovnim spavačima.
Veća varijabilnost u „sredini“ spavanja, što je polovina između vremena odlaska na spavanje i buđenja, takođe je bila povezana sa lošijim zdravljem srca. „Naši nalazi sugerišu da redovnost odlaska na spavanje može biti važna za zdravlje srca,“ kaže medicinska istraživačica Laura Nauha. „Ona odražava ritmove svakodnevnog života – i koliko se oni menjaju.“
Međutim, postoji upozorenje da je povezanost rizika primećena samo kod onih koji su spavali manje od prosečne količine sna (nešto manje od osam sati) svake noći. Čini se da dovoljno sna pomaže u zaštiti od opasnosti neredovnog vremena odlaska na spavanje.
Vremena buđenja takođe nisu imala značaj, pokazali su podaci. Povezanost je postojala samo za velike varijacije u odlasku na spavanje. U neredovnoj grupi, prosečna varijabilnost u vremenu odlaska na spavanje tokom nedelje iznosila je 108 minuta, u poređenju sa 33 minuta za redovnu grupu.
Istraživači su kontrolisali faktore kao što su krvni pritisak, pol i fizička aktivnost, ali uzrok i posledica ovde ne mogu biti dokazani – samo značajna povezanost. Istraživači smatraju da prirodni 24-satni ciklusi kroz koje prolaze naša tela – naši cirkadijalni ritmovi – mogu pomoći u objašnjenju neke od ove povezanosti. Promena vremena odlaska na spavanje svake noći verovatno zbunjuje i ometa ove ritmove, što znači da srce nema adekvatne periode odmora i oporavka.
Stres u stvarnom svetu takođe može igrati značajnu ulogu, priznaje nova studija. Izazovi u svakodnevnom životu koji utiču na vreme spavanja – kao što su radna opterećenja ili problemi sa mentalnim zdravljem – često će takođe uticati na zdravlje srca. „Prethodna istraživanja su povezivala neredovne obrasce spavanja sa rizicima za zdravlje srca, ali ovo je prvi put da smo posebno proučili varijabilnost u vremenu odlaska na spavanje, vremenu buđenja i sredini perioda spavanja – i njihove nezavisne asocijacije sa ozbiljnim kardiovaskularnim događajima,“ kaže Nauha.
Za ovu studiju, ozbiljni kardiovaskularni događaji su definisani kao stanja koja zahtevaju specijalizovanu medicinsku negu, uključujući infarkte miokarda (srčane udare) i moždane udare. Takođe je važno staviti istraživanje u kontekst. Od više od 3.000 učesnika, 128 je doživelo ovakav događaj tokom desetogodišnjeg perioda studije, što je relativno mali broj.
Osim toga, spavanje je praćeno samo sedam dana, a rutine možda nisu ostale iste za sve učesnike. Ipak, kardiovaskularne bolesti ostaju vodeći uzrok smrti globalno, odgovorne za skoro 18 miliona smrtnih slučajeva godišnje prema poslednjem brojanju. Ovo je očigledno zdravstveno pitanje gde su intervencije hitno potrebne.
