Šalja je istakao da je tokom sastanka sa ambasadorom Viznerom spomenuta situacija na severu. Njegova izjava da „sever je naš problem“ bila je značajna, jer je integracija tog dela Kosova viđena kao veoma teška. Ova izjava donela je olakšanje, jer su predstavnici znali da je sever teško integrisati.
Suroji je, s druge strane, govorio o razgovorima sa austrijskim diplomatom Albertom Roanom. On je objasnio razloge zbog kojih Kosovo insistira na tome da Sever ostane deo zemlje. Pored prirodnih bogatstava, istakao je i politički i istorijski stav Srbije prema Kosovu.
Prema Surojiju, važno je razmotriti koliku vrednost sever ima za srpski identitet. On je napomenuo da se većina srpskih verskih objekata ne nalazi na severu. Ova činjenica postavlja pitanje o značaju tog dela za srpsku kulturu i identitet.
Suroji je dodao da je obrazloženje zašto sever nije od suštinskog značaja za Srbiju oduvek postojalo. Ljudi na severu, prema njegovim rečima, ne žele da žive sa Albancima. On je istakao da je princip Srbije vezan za istoriju i kulturnu baštinu, ali se postavlja pitanje o vrednosti severa u tom kontekstu.
Na kraju, Suroji je ukazao na to da se postavlja pitanje o vrednosti Leposavića za srpski nacionalni identitet. Ova rasprava otvara nova pitanja o budućnosti i statusu Severa Kosova u okviru šireg političkog konteksta.
