Klementine su jedan od onih zimskih klasika koji se pojave na pijacama i u prodavnicama baš kada su nam najviše potrebne – kada je sezona virusa, kada koža postane suva i kada bismo najradije u sve dodali malo „sunca“.
Reč je o agrumu koji je trenutno u punoj sezoni, lak za ljuštenje, najčešće bez semenki i idealan za brzu užinu. Vrh sezone klementina traje od oktobra do januara, a tada su i najslađe, prensosi Index.
Malo kalorija, puno vitamina C
Iako su malene, klementine su nutritivno odlične. Jedan plod ima oko 35 kalorija, a donosi i 36,1 mg vitamina C – gotovo 40 odsto preporučenog dnevnog unosa. Pošto vitamin C telo ne može samo da proizvede, moramo ga unositi hranom.
Vitamin C nije samo „vitamin za prehladu“ – on pomaže imunološkom sistemu da se efikasnije nosi sa infekcijama, učestvuje u odbrani organizma i štiti tkiva od oštećenja. Istraživanja pritom ukazuju na to da redovan unos vitamina C može ublažiti intenzitet i skratiti trajanje simptoma prehlade i gripa. Međutim, ako počnete da ga uzimate tek kada se već razbolite, efekat na brzinu oporavka nije tako jasan – zato je navika važnija od „spasa u poslednji čas“.
Saveznik za kožu u zimskim mesecima
Osim imuniteta, vitamin C je važan i zbog kolagena – proteina koji koži daje čvrstinu i elastičnost. Kada ga ima dovoljno, koža po pravilu izgleda punije i glađe, sitne bore su manje izražene, a i zarastanje rana može biti brže.
Klementine uz to sadrže i druge antioksidanse, među njima flavonoide, koji se povezuju sa protivupalnim delovanjem. U praksi to znači da mogu pomoći u smirivanju crvenila i upalnih procesa na koži, što je dobra vest za one koji imaju problema s aknama ili rozaceom. A pošto su veoma sočne i bogate vodom, doprinose i hidrataciji – zimi to nije nevažno, naročito ako vam se koža lako peruta ili zateže.
Moguća korist i za mozak
Kao i ostali agrumi, klementine sadrže bioaktivne spojeve poput polifenola, koji deluju antioksidativno i protivupalno, a upravo se ti mehanizmi često pominju u kontekstu „zaštite“ mozga od oštećenja. Posebno se izdvaja hesperidin, bioflavonoid koji bi mogao da poboljša cirkulaciju i podrži zdravlje moždanih ćelija.
Naučnici navode i da su eksperimenti na životinjama pokazali kako dodavanje agruma u ishranu može pozitivno uticati na učenje i pamćenje – na primer na prostorno pamćenje (kada se setite gde ste ostavili ključeve) i prepoznavanje (lica, imena i sličnih informacija). Istraživanja pritom sugerišu i da unos hesperidina može biti povezan sa boljom pažnjom, učenjem, pamćenjem i psihomotornim sposobnostima, a deo studija ukazuje i na to da bi svakodnevna konzumacija agruma mogla biti povezana s manjim rizikom od demencije u starijem dobu.
Vlakna, vitamini B i – raspoloženje
Klementine sadrže i folat i tiamin, vitamine B grupe važne za niz procesa u telu – od stvaranja ćelija do metabolizma. Istina, jedna klementina ima oko jedan gram vlakana, što nije mnogo, ali ako pojedete dve ili tri tokom dana, to se već oseti. Vlakna pomažu varenju, zdravlju creva i dužem osećaju sitosti, pa mogu biti korisna i ako vodite računa o ishrani.
Zanimljivo je i to da se agrumi u nekim novijim istraživanjima pominju u kontekstu raspoloženja. Jedna studija iz 2025. godine povezala je svakodnevnu konzumaciju agruma sa oko 20 odsto manjim rizikom od dijagnoze depresije. Autori su pritom naglasili da se taj efekat nije uočio jednako kod „voća uopšte“, niti kod drugih pojedinačnih vrsta poput jabuka ili banana – što sugeriše da bi baš agrumi mogli imati specifičnu ulogu.
Važno upozorenje za one koji su na terapiji lekovima
Pre nego što klementine (i agrumi uopšte) postanu vaša nova svakodnevna navika, važno je znati i jednu stvar: sadrže furanokumarine, jedinjenja poznata i iz grejpfruta, koja kod nekih ljudi mogu da ometaju dejstvo određenih lekova – na primer statina za snižavanje holesterola. To ne znači da svi treba da ih izbegavaju, ali ako ste na terapiji, pametno je da proverite sa lekarom ili farmaceutom da li može doći do interakcija, naročito ako planirate da ih jedete u većim količinama.
