Skupština Srbije bez većih problema zaseda, odmrznut je proces izbora članova Saveta REM-a i došlo je do usaglašavanja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Ipak, iako je atmosfera u društvu nešto mirnija, kako ističe programski direktor CeSID-a Bojan Klačar, „mi ne možemo da govorimo o tome da je ovo siguran znak da se politički život vraća u potpunosti u normalu, jer to nije slučaj“.
„Ne samo zbog toga što je vrlo verovatno da će se i situacija na terenu promeniti u narednih nekoliko nedelja – za očekivati je više protestne energije, samim tim i više tenzije. I, naravno, važan razlog je zbog toga što jedan veliki akter u ovom momentu, a to je studentski pokret, nije deo institucija i nije ni učesnik ovih procesa o kojima mi danas govorimo“, objasnio je Klačar za Insajder.
Dodaje da se situacija u društvu smirila u odnosu na početak godine, ali da „naravno, to i dalje nije ambijent koji bi trebalo da karakteriše jedno normalno političko okruženje“.
U Skupštini se trenutno nalazi 11. verzija Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koju je predložio poslanik vladajuće stranke Uglješa Mrdić. Sa ovim predlogom su se saglasili i predstavnici Crte i CeSID-a, koji je dao podršku iz razloga, kako ističe sagovornik Insajdera, jer je kompromisan.
„Za CeSID je bilo jako važno da ova komisija ima snažna ovlašćenja, da ta komisija ima efektivne alate kojima može da utiče na procese. Bilo nam je važno da postoji jedan visok nivo zaštite podataka i, pod tri, bilo nam je važno da čitav ovaj proces bude inkluzivan – da u ovom procesu učestvuju i predstavnici vladajuće koalicije i opozicije i civilnog društva i da se pokušava u tom procesu doći do kompromisnih rešenja, kako bi one odluke koje donese komisija u budućnosti bile faktički plod konsenzusa, iako ne možemo da govorimo da će to biti, verovatno, u najvećem broju slučajeva svih deset glasova“, objasnio je on.
Na pitanje Insajdera kako će se birati članovi, ovaj sagovornik odgovara da je osnovna ideja da predlagači u suštini predlože stručne ljude koji bi se tim poslom bavili.
„Ideja je da se radi o ljudima koji su upoznati sa biračkim spiskom i načinima kako mogu da se prevaziđu problemi koji tu postoje. Definisani su kriterijumi zakonski koji moraju da se ispune za predlagače, definisani su kriterijumi za one ljude koji će biti članovi komisije, koje to preduslove treba da ispune, i ovaj zakon pruža dobru platformu da se sa tim procesom krene“, istakao je on.
Da li će komisija biti uspešna, prema rečima Klačara, zavisiće od toga da li će državni organi, na koje će se odnositi preporuke komisije, biti spremni da sarađuju i da otklone eventualne nepravilnosti koje komisija uoči u tom procesu. Kako je dogovoreno, u njoj će sedeti pet predstavnika vlasti, tri iz opozicije i dva iz nevladinog sektora.
„To je rešenje koje je ostalo iz prethodnih predloga koje je davala Srpska napredna stranka, ali je dodata jedna važna klauzula, a to je da među tih sedam glasova, koji su neophodni da se dođe do dvotrećinske većine u procesu odlučivanja, iz svakog klastera budu barem dva glasa. Dakle, ne postoji mogućnost da se, recimo, vladajuća stranka dogovori sa civilnim društvom i da se neko rešenje usvoji bez opozicije. Ne postoji mogućnost da se, recimo, dogovore vladajuća stranka i opozicija i da se bez civilnog društva neko rešenje usvoji. Prosto, tražiće se određena vrsta kompromisa između svih aktera, odnosno svih ljudi koji će činiti tu komisiju“, objasnio je programski direktor CeSID-a.
