Pistaći su omiljena užina mnogih ljudi. Prepoznatljivi su po tvrdoj ljusci i bogatom ukusu, a pored toga što su ukusni, izuzetno su hranljivi.
Ako ih redovno uključujete u ishranu, mogu pozitivno uticati na zdravlje srca i creva, pa čak i pomoći u regulisanju telesne težine, piše EatingWell.
Nutricionista Tejlor Bergren objašnjava da su pistaći kompletan izvor proteina jer sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina. Pored toga, bogati su zdravim mastima, vlaknima i antioksidansima.
Zbog ovog bogatog sastava, redovna konzumacija pistaća povezana je sa nizom zdravstvenih prednosti.
Niži krvni pritisak
Pistaći su bogati kalijumom, magnezijumom i kalcijumom – mineralima važnim za zdravlje srca i krvnih sudova.
Kalijum posebno pomaže u smanjenju efekata natrijuma u telu, što može pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Pored toga, pistaći takođe sadrže fitosterole i antioksidante koji dodatno podržavaju zdravlje srca.
Meta-analiza 13 različitih studija pokazala je da pistaći mogu pomoći u snižavanju sistolnog krvnog pritiska.
Štiti zdravlje očiju
Zelena i ljubičasta boja pistaća potiču od luteina i zeaksantina, karotenoida koji štite oči. Ove supstance se prirodno nalaze u mrežnjači i pomažu u filtriranju štetne svetlosti.
Redovna konzumacija pistaća može smanjiti rizik od očnih bolesti kao što su makularna degeneracija i katarakta.
Pomaže u regulisanju telesne težine
Suprotno uvreženom mišljenju, orašasti plodovi, uključujući pistaće, ne izazivaju povećanje telesne težine kada se konzumiraju umereno.
Zbog visokog sadržaja proteina i vlakana, pistaći stvaraju osećaj sitosti i pomažu u smanjenju potrebe za grickalicama nezdrave hrane.
Studije su pokazale da ljudi koji su svakodnevno jeli pistaće konzumirali su više vlakana i manje šećera, i imali su manji struk.
Stabilizacija nivoa šećera u krvi
Zahvaljujući kombinaciji proteina, vlakana i zdravih masti, pistaći usporavaju apsorpciju šećera u krv, pomažući u stabilizaciji nivoa glukoze.
Zbog toga su pogodan izbor za osobe sa dijabetesom ili predijabetesom.
Podržavaju zdravlje creva
Pistaći sadrže vlakna koja podstiču redovno varenje. Pored toga, istraživanja su pokazala da mogu imati blagotvorno dejstvo na crevni mikrobiom.
Redovna konzumacija pistaća povećava broj korisnih bakterija koje proizvode butirat, masnu kiselinu važnu za zdravlje ćelija u debelom crevu.
Nutritivna vrednost pistaća
Porcija od 28 grama neslanih, oljuštenih pistaća sadrži:
- Kalorije: 165
- Ugljeni hidrati: 8 g
- Vlakna: 3 g
- Proteini: 6 g
- Ukupne masti: 13 g
- Zasićene masti: 2 g
- Holesterol: 0 mg
- Natrijum: 1,7 mg
- Magnezijum: 30 mg
- Kalijum: 277 mg
Da li su pistaći bezbedni za svakoga?
Za većinu ljudi, pistaći su potpuno bezbedni. Međutim, osobe sa alergijama na orašaste plodove trebalo bi da ih izbegavaju.
Takođe, zbog potencijalnog rizika od gušenja, bolje ih je ponuditi deci mlađoj od četiri godine u obliku pirea ili sosa.
Osobe sa poremećajima varenja mogu osetiti nelagodnost ako pojedu previše pistaća, zbog visokog sadržaja vlakana.
Dok osobe sklone bubrežnim kamencima trebalo bi da se konsultuju sa lekarom zbog sadržaja oksalata.
Kako ih uključiti u ishranu?
Pistaći su veoma raznovrsni. Mogu se jesti same, dodavati u salate ili kombinovati sa sušenim i svežim voćem. Odlično se slažu sa mekim sirevima, a mogu se koristiti i kao preliv za deserte. Seckani pistaći mogu se pomešati sa prezlama za hrskavu koricu na mesu ili ribi.
