Nova istraživanja sugerišu da bakterije koje se obično nalaze u ustima mogu direktno izazvati srčani udar. Tim naučnika sa Univerziteta u Tampereu analizirao je arterijske plakove kod pacijenata sa koronarnom bolešću. Rezultati ukazuju na značaj oralnog zdravlja za zdravlje srca.
U novoj studiji, istraživači su ispitivali arterijske plakove prikupljene od više od 200 pacijenata sa koronarnom bolešću. Na čelu tima bio je doktor Pekka Karhunen sa Univerziteta u Tampereu, koji je otkrio da je visok procenat uzoraka sadržavao oralne bakterije. „Uključivanje bakterija u koronarnu bolest dugo se sumnjalo, ali direktni i uverljivi dokazi su nedostajali,“ objašnjava Karhunen.
Tokom poslednjih nekoliko decenija, sve više dokaza ukazuje na povezanost između oralnog zdravlja i kardiovaskularnog zdravlja. Ove dve oblasti često idu ruku pod ruku, što je podstaklo istraživače da traže biomarkere koji bi mogli objasniti tu povezanost. Fokus njihove studije bio je na aterosklerozi, koja je jedan od glavnih uzroka srčanih udara.
Ateroskleroza se definiše kao nakupljanje plaka u koronarnim arterijama, koji se sastoji od masti, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci na zidovima arterija. Ova pojava sužava arterije, ograničava protok krvi i može dovesti do pucanja plaka, što sprečava dotok kiseonika do srca i može izazvati srčani zastoj.
Istraživači su uzeli uzorke koronarnih plakova od 121 pacijenta koji su iznenada preminuli, kao i od 96 pacijenata koji su podvrgnuti operaciji uklanjanja plaka iz krvnih sudova. Uzorci su podvrgnuti analizi kvantitativne polimerazne lančane reakcije, kao i imunohistohemiji i transkriptomici, kako bi se identifikovali mikrobi.
Ove analize su otkrile biofilmove nekoliko vrsta oralnih bakterija, pri čemu su najčešće pripadale grupi viridans streptokoka. Oralni streptokoki su pronađeni u 42,1% koronarnih plakova kod pacijenata sa iznenadnom smrću i 42,9% kod pacijenata koji su imali operaciju.
Prisutnost ovih bakterija bila je snažno povezana sa teškom aterosklerozom, smrću od srčanih bolesti i smrću od srčanog udara, posebno u vezi sa puknutim plakom. Biofilmovi bakterija su se obično nalazili u samom središtu plakova, van domašaja imunološkog odgovora tela. Ako se pacijentu dogodi nešto što dodatno opterećuje organizam, biofilm može postati upaljen, što može izazvati pucanje plaka i time izazvati srčani udar.
Istraživači veruju da bi druge bakterijske infekcije, respiratorni virusi, loša ishrana ili hormon stresa norepinefrin mogli biti potencijalni uzročnici te upale. Dalja istraživanja su potrebna kako bi se suzila uloga oralnih bakterija u srčanim udarima, kao i identifikovali opasni faktori koji pogoršavaju situaciju. Rezultati sugerišu da je oralno zdravlje mnogo važnije za zdravlje srca nego što se ranije mislilo.
„Rezultati sugerišu da promene od stabilnog mekog koronarnog ateroma do ranjivog plaka sklonog pucanju, kao i razvoj simptomatskog periferne arterijske plaka, mogu biti posledica hronične bakterijske infekcije u obliku uspavanog biofilma,“ navode istraživači u svom radu. „Ovo otkriće doprinosi trenutnom razumevanju patogeneze infarkta miokarda i otvara nove mogućnosti za dijagnostiku i prevenciju fatalnih komplikacija ateroskleroze.“
