Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, predstavlja glavni faktor rizika za prevremenu smrt, povezan sa srčanim bolestima, moždanim udarima i srčanim napadima. Međutim, netačnosti u najčešćem obliku merenja krvnog pritiska znače da čak 30% slučajeva hipertenzije može ostati neprimećeno. Tim istraživača iz Kembridža izgradio je eksperimentalni model koji objašnjava fiziku iza ovih netačnosti.
Istraživači tvrde da bi jednostavne promene, koje ne zahtevaju nužno zamenu standardnog merenja, mogle dovesti do tačnijih očitavanja krvnog pritiska i boljih rezultata za pacijente. Njihovi rezultati su objavljeni u časopisu PNAS Nexus. Svako ko je ikada imao merenje krvnog pritiska upoznat je sa metodom merenja pomoću manžetne.
Ova metoda, poznata i kao auskultatorna metoda, oslanja se na inflaciju manžetne oko gornjeg dela ruke do tačke kada se prekida protok krvi ka donjem delu ruke, dok lekar sluša zvukove tapkanja kroz stetoskop dok se manžetna polako prazni. Krvni pritisak se procenjuje na osnovu očitavanja sa manometra koji je povezan sa manžetnom.
„Metoda auskultacije je zlatni standard, ali precenjuje dijastolni pritisak, dok se sistolni pritisak potcenjuje,“ rekla je koautorka Kate Basile iz Odeljenja za inženjerstvo u Kembridžu. „Dobro razumemo zašto se dijastolni pritisak precenjuje, ali zašto se sistolni pritisak potcenjuje ostaje misterija.“
Prethodna istraživanja su koristila gumene cevi koje nisu u potpunosti replicirale način na koji arterije kolabiraju pod pritiskom manžetne, što je prikrivalo efekat potcenjivanja. Istraživači su izgradili pojednostavljeni fizički model kako bi izolovali i proučili efekte krvnog pritiska ispod manžetne.
Kada se manžetna inflatira i prekida protok krvi ka donjem delu ruke, stvara se vrlo nizak pritisak. Reprodukcijom ovog stanja u eksperimentalnom okruženju, utvrdili su da razlika u pritisku uzrokuje da arterija ostane zatvorena duže dok se manžetna prazni, što odlaže ponovno otvaranje i dovodi do potcenjivanja krvnog pritiska. Ovaj fizički mehanizam — odloženo ponovno otvaranje zbog niskog pritiska — je verovatni uzrok potcenjivanja.
Istraživači navode da postoji niz potencijalnih rešenja za ovo potcenjivanje, uključujući podizanje ruke pre merenja, što može dovesti do predvidljivog pritiska ispod manžetne. Ova promena ne zahteva nove uređaje, već samo modifikovani protokol. „Možda vam čak i ne trebaju novi uređaji, samo promena načina merenja može ga učiniti tačnijim,“ rekao je Agarwal.
Ukoliko se razviju novi uređaji za praćenje krvnog pritiska, mogli bi tražiti dodatne ulaze koji se koreliraju sa pritiskom ispod manžetne, kako bi prilagodili „idealna“ očitavanja za svaku osobu. Ovi faktori mogu uključivati starost, BMI ili karakteristike tkiva.
Istraživači se nadaju da će obezbediti sredstva za klinička ispitivanja kako bi testirali svoja otkrića kod pacijenata, i traže industrijske ili istraživačke partnere koji će pomoći u usavršavanju njihovih kalibracionih modela.
