Jedan avionski prevoznik nedavno je imao problem kada je na let za Njujork sa 400 putnika greškom ukrcao samo 200 obroka. Posada je brzo reagovala, nudeći putnicima besplatna alkoholna pića u zamenu za odricanje od obroka. Ova situacija je izazvala pažnju, ali nije bila stvarna vest, već šala o avionskoj hrani.
Istorijski gledano, avionski obroci su se značajno menjali. U dvadesetim godinama prošlog veka, avioni su mogli da prime samo 20 putnika, a obroci su se sastojali od sendviča i voća. Tek nakon Drugog svetskog rata, priprema hrane postaje ozbiljnija, a obroci sve bogatiji.
Kako su letovi postajali duži, avionska hrana je postala važan deo putničkog iskustva. U vreme kada nije bilo zabave u avionu, obroci su bili glavni izvor uživanja. Aviokompanije su se trudile da ponude raznovrsne i kvalitetne obroke, uključujući meso, morske plodove i dezert.
Međutim, krajem sedamdesetih godina, deregulacija avioindustrije dovela je do smanjenja kvaliteta hrane. Niskobudžetni prevoznici su počeli da štede na obrocima, a putnici su često dobijali samo osnovne grickalice i vodu. Uštede su postale prioritet, a obroci su se sve više sveli na minimum.
Danas se obroci pripremaju u velikim kuhinjama blizu aerodroma, a mnoge aviokompanije koriste privatne ketering kompanije. Ove kompanije svakodnevno pripremaju hiljade obroka, ali se suočavaju sa izazovima u očuvanju kvaliteta hrane tokom transporta i skladištenja.
Osim troškova, serviranje hrane na visini donosi i druge probleme. Suvi vazduh i niskog pritisak utiču na ukus hrane, pa se često dodaje više začina. Takođe, obroci moraju biti otporni na različite temperature i pripremaju se unapred, što dodatno komplikuje proces.
