Dok svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor na najnovije tarife koje je uveo predsednik Donald Tramp, dve zemlje su već testirale različite pristupe – i obe su se suočile sa izazovima.
Kanada je zauzela konfrontacijski stav, odmah uzvrativši protivmerama, što je izazvalo oštru reakciju Bele kuće. S druge strane, Meksiko je izabrao strategiju čekanja i izbegavanja konflikta, ali za sada nema značajne rezultate.
Nove tarife na čelik i aluminijum stupile su na snagu ove sedmice, dok se sledeći krug „recipročnih“ tarifa očekuje u aprilu. Ostale države pažljivo prate situaciju i razmatraju kako da odgovore na Trampove poteze, koji bi mogli ozbiljno uzdrmati globalnu ekonomiju.
„Večno je pitanje – da li je bolje povinovati se i pokušati da se izbegne sukob, ili treba zauzeti čvrst stav?“ kaže Vilijam Rejnš, bivši američki podsekretar za trgovinu. „Obe strategije su nekada bile uspešne, ali i neuspešne, pa je teško reći koja je bolja u ovom trenutku.“
Evropska unija je najavila dvostepeni plan odmazde, uvodeći carine na američke proizvode u vrednosti od 28 milijardi dolara, što će početi da se primenjuje od 1. aprila. Ovaj potez podseća na kanadski odgovor na Trampove tarife, što je izazvalo novu lavinu pretnji iz Bele kuće.
Tramp je na svojoj platformi Truth Social optužio EU da je uvela „podlu tarifu od 50% na viski“, iako carina na američki burbon zvanično stupa na snagu tek sledećeg meseca. Zapretio je drastičnim merama: „Ako ova tarifa ne bude odmah uklonjena, SAD će uvesti 200% tarifu na sva vina, šampanjce i alkoholne proizvode iz Francuske i drugih zemalja EU.“
Sličnu reakciju izazvao je i kanadski odgovor, naročito povećanje taksi na izvoz električne energije iz Ontarija u SAD. Tramp je zapretio udvostručenjem tarifa na kanadski čelik i aluminijum, što je dovelo do žestoke rasprave između Bele kuće i premijera Ontarija, Daga Forda, pre nego što su obe strane ublažile retoriku.
Za razliku od Kanade, Meksiko je usvojio suzdržaniji pristup. Predsednica Klaudija Šeinbaum nije otvoreno kritikovala Trampa niti je odmah najavila protivmere, već je saopštila da će Meksiko sačekati april pre nego što preduzme bilo kakvu akciju.
„Pokušavaju da kupe vreme za pregovore“, objašnjava bivši meksički ambasador u SAD, Arturo Sarukan. „Veruju da bi agresivan odgovor, poput onog iz EU i Kanade, mogao biti kontraproduktivan.“
Sličnu taktiku koristi i Kina, koja je pažljivo tempirala svoje odgovore na Trampove trgovinske poteze. Dok su uveli određene mere odmazde na tarife koje SAD pravdaju suzbijanjem trgovine fentanilom, Peking je ostavio prostora za pregovore.
Australija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Brazil takođe su odlučili da ne reaguju momentalnim tarifama, već su nagovestili mogućnost pregovora sa Vašingtonom. Novi britanski premijer Kir Starmer izjavio je da će „zadržati sve opcije otvorene“, ali nije uzvratio kontratarifama. Umesto toga, uputio je svog ministra trgovine u Vašington kako bi pokušao da postigne širi trgovinski sporazum sa SAD.
Ipak, kako se bliži 2. april – kada bi Tramp mogao da proširi svoje trgovinske mere na sve partnere SAD – sve je jasnije da će zemlje poput Meksika i Ujedinjenog Kraljevstva biti pod sve većim pritiskom da reaguju.
Evropska unija i Kanada pokušavaju da pronađu balans između čvrstog odgovora i otvorenih pregovora. Trgovinski predstavnik EU, Maroš Šefčovič, pozvao je američke zvaničnike na razgovor, dok su kanadski lideri signalizirali smirivanje tenzija nakon poslednjih sastanaka sa američkom administracijom.
„Još uvek postoji prostor za dogovor“, izjavio je visoki zvaničnik EU. „Ali nije produktivno pregovarati o uklanjanju problema koji je veštački stvoren. Ne možete staviti pokvarenu ribu na sto, a onda se dogovoriti da je sklonite i to predstaviti kao pobedu.“
