U martu 2020. godine, kada se COVID brzo širio, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zvanično proglasila pandemiju. Od tada je više od 7 miliona ljudi preminulo zbog COVID-a. Virus i mere javnog zdravlja koje su preduzete da bi se kontrolisao imali su dalekosežne posledice na društva širom sveta.
Iako virus i dalje cirkuliše, zahvaljujući vakcinama i stečenom imunitetu, hospitalizacije i smrtni slučajevi su znatno ređi nego u prethodnim godinama. Međutim, dugotrajni COVID nastavlja da ima značajan uticaj na živote ljudi. Procene sugerišu da je više od 400 miliona ljudi širom sveta imalo ili trenutno živi sa dugotrajnim COVID-om.
Australija i svet moraju izvući lekcije iz COVID-a kako bi se bolje pripremili za sledeću pandemiju. Naši dijagnostički laboratoriji su bili dobro pripremljeni, a laboratorije na Doherty institutu su dijagnostikovale prvi slučaj COVID-a u Australiji i bile prve koje su izolovale virus i podelile ga globalno. U isto vreme, nacionalni odgovor na javno zdravlje brzo je uspostavljen, uključujući mere kao što su zatvaranje granica i postavljanje testnih centara.
Međutim, postoje oblasti u kojima smo mogli efikasnije mobilisati resurse. Tokom ranih faza pandemije, ponekad je bilo izazova u deljenju podataka i bioloških uzoraka između različitih država i teritorija. Na primer, trenutno postoje ograničenja koja otežavaju deljenje sojeva virusa između država, što može usporiti procese evaluacije testiranja.
Jedna od preporuka nezavisne revizije federalnog odgovora na COVID iz 2024. godine bila je osnivanje Australijskog centra za kontrolu bolesti. Privremena verzija centra pokrenuta je početkom 2024. godine, a australijska vlada ulaže 251,7 miliona australijskih dolara u ovu važnu inicijativu. Cilj novog centra biće pružanje nezavisnih tehničkih saveta o infektivnim bolestima vladi.
Da bismo bili bolje pripremljeni za buduće pandemije, mnoge grupe širom sveta rade na razvoju biblioteke lekova koji deluju protiv celih porodica virusa. Takođe, razvijaju se nove tehnologije koje su potpuno testirane za jedan virus, ali se lako mogu prilagoditi novim virusima. Ovi ambiciozni napori zahtevaće globalnu saradnju i angažovanje privatnog sektora.
Na kraju, važno je osigurati široku i pravednu dostupnost vakcina i lekova kada postanu dostupni. Tokom COVID-a, mnoge zemlje sa niskim i srednjim prihodima primile su vakcine mesecima ili godinama kasnije od zemalja sa visokim prihodima. Ovo je jedan od ciljeva sporazuma koji predvodi SZO, poznatog kao „pandemijski sporazum“, kako bi se članice dogovorile o prevenciji, pripremi i odgovoru na pandemije.
