Ljudi u Velikoj Britaniji moraju da usvoje toplotne pumpe i električna vozila što je brže kada su nekada prihvatili frižidere, mobilne telefone i internetsku vezu, prema novom izveštaju od strane Komisije za klimatske promene (CCC).
Ovaj vladin VatchDog kaže da će naredne 15 godina biti kritično za ukrašavanje Velike Britanije, jednog od najvećih svetskih (i najranijih) zagađivača ugljenika. Osamdeset i sedam procenata njegovih emisija o grejanju klime mora se eliminisati do 2040. godine kako bi država zadrćala neto nultu emisiju do sredine veka, po izveštaju. Očekuje se da će većina (60%) ovih rezova doći putem jednog izvora: struja.
Od mogućih alternativa u ekonomiji na površini fosilne, elektrifikacija se pojavila kao favorizovano rešenje stručnjaka CCC-a.
Ran Boidell, saradnici profesor održivog razvoja na Univerzitetu Heriot-Vatt, slaže se. „Kućni kotlovi će uskoro ući u carstvo nostalgije“, kaže on.
Razlog zbog kojeg toplotne pumpe se sve više pojure kao budućnost kućnog grejanja – a ne prenošeni kotlovi koji sagorevaju vodonik umesto metan-je efikasnost.
Boidell ističe da se zeleno vodonično gorivo napravi koristeći struju sa solarnih i vetrom. Mogli bismo mnogo brže eliminisati emisiju, tvrdi da je ta struja direktno otišla u toplotne pumpe.
„To je zato što završite sa samo dve trećine energije u vodoniku sa kojim ste započeli sa električne energije“, kaže on.
Isto tako, vozila na baterije imaju prednost koja im je omogućila da se trče ispred ćelija vodonika da bi se sastojale skoro petinu svih novih vozila koja se prodaju u Velikoj Britaniji u 2024. godini.
„Električno vozilo se može napuniti gde god postoji pristup utičnici utikača“, recimo Tom Stacei i Chris Slonovače, stručnjaci za lance snabdevanja na Anglia Ruskin univerzitetu. „Infrastruktura koja postoji za podršku vozilima za vodonik je ograničena u poređenju i zahtevaće opsežno ulaganje da se predstavi.“
Ako je ruta do nulte emisije u velikoj meri se podmiri, moramo to brzo da putujemo.
Jedna od najbržih energetskih prelaza u istoriji dogodila se tokom decenije u Južnoj Južnoj Koreji, prema istraživačima energetskog sistema James Price i Steve Pie (UCL). Između 1977. i 1987. godine, generacija električne energije iz nafte u istočnoj azijskoj zemlji srušila je otprilike 7 miliona gigavata-sati do skoro 7.000 – i zamenjena je, između ostalih izvora, nuklearne snage.
Postoje istorijski analozi za brzu pomak neophodan za hapšenje klimatskih promena. Ali sektor energije nulte ugljenika, koji Vlada Velike Britanije ima za cilj da postigne do 2030. godine, je samo početak.
„Vetar i solaran, koji pružaju više od 28% struje u Velikoj Britaniji, uskoro će prestići gas kao što je glavna generacija izvora kao više vetroelektrane na mreži“, kažu modelira energetski sistem Andrev Crossland i inženjer Jon Gluias, oba Univerziteta u Durhamu.
„Ali sukcesivne vlade nisu uspele da postignu isti rezultat u kućama i zajednicama u kojima je toliko gorući visoko-karbonski gas izgorelo, uprkos njihovoj štetnoj kostiri koja je kritična za neto nulu.“
Crossland i Gluias Imajte na umu da se solarni paneli, baterije i toplotne pumpe mogu instalirati „u danima“ da bi se brzo smanjilo emisije, a to će to učiniti stvoriti „kvalifikovane poslove širom zemlje.“ Kako stvari, međutim, to stoje, to bi takođe predstavljalo ozbiljan izazov na mrežu.
Mašinski inženjer Florimond Gueniat of Birmingham Citi Universiti predviđa da će pretvaranje veleprodaje u Velikoj Britaniji na veleprodaja baterije zahtijevati da se širi kapacitet mreže za 46% – ekvivalentno podizanje vetroelektrana veličine 5.800 nebodera. I to čak i računovodstvo veće efikasnosti električnih vozila, koje troše manje energije koju smo ih stavili u poređenju sa automobilima nafte.
Potrebna je masovna nadogradnja na električnu mrežu, a obični ljudi imaju deo da se igraju. Punjenje automobila moglo bi poslužiti kao baterije koje operateri Grida izvlače tokom isporuke. Isto važi i za snagu nastale solarne ploče na vrhu kuća.
„Takve politike u Nemačkoj … već se nadoknađuju 10% nacionalne potražnje“, kaže Gueniat.
Dolazak na neto nulu zahteva uključivanje javnosti. Ali neki od saveta CCC-a mogu biti teško progutati. Ni najmanje važno implikacija da će ljudi morati jesti 35% manje mesa i mlekara u 2050. u poređenju sa 2019. godine.
Dakle, da li su ljudi spremni za svet koji na samom elektronima radi na elektronima? Aimee Ambrose, profesor energetske politike u Sheffield Hallam Univerzitetu, smatra da će se toplotne pumpe boriti da se takmiče sa pozivnim toplinom špijeva drveta i požara uglja. Preko tri godine, razgovarala je sa stotinama ljudi u Velikoj Britaniji, Finskoj, Švedskoj i Rumuniji i pronašla snažne priloge visokim ugljenim gorivima čak i među ljudima posvećenim za rešavanjem klimatskih promena.
Ljudsko ponašanje je najteža promenljiva za stručnjake koji studiraju klimatske promene u modelu. Svakako će biti nedostaci da odustanu od pogodnosti na fosilno pod naličijem brzinom prekida. Ipak, postoje i prednosti, od kojih se neki mogu samo ostvariti samo kad krenemo.
Sredinom aprila 2020. godine, dok je veći od čovečanstva bilo pod nekim oblikom zaključavanja, atmosferski hemičar Paul, Leicesterski atmosferski jelo na nagli pad zagađenja vazduha, koja svake godine ubija milione ljudi, a pretežno je prouzrokovano gori i gas.
„Ako postoji nešto pozitivno da uzmemo od ove strašne krize, to bi moglo biti da je ponuđeno ukus vazduha koji bismo mogli disati u nisko-ugljeniji budućnost“, rekao je.
