Sve češća upotreba tehnologije za praćenje zaposlenih dovodi do zabrinutosti zbog narušavanja privatnosti i autonomije radnika. Solveig Beiza Narli Evenstad, vanredna profesorka na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju (NTNU), upozorava da rastuća digitalizacija i veštačka inteligencija prete da dehumanizuju radno okruženje.
Nakon više od dve decenije istraživanja efikasnosti u poslovanju, Evenstad je postala svesna da ne postoji granica koliko brzo ili produktivno ljudi moraju da funkcionišu. Ovo je dovelo do promene u njenoj karijeri – sada proučava kako tehnologija utiče na blagostanje i radne uslove zaposlenih.
„Vidimo trend u kojem se tehnologija koristi ne samo za povećanje produktivnosti, već i za nadzor zaposlenih do tačke gde oni postaju samo zupčanici u mašini“, objašnjava Evenstad.
Sve više kompanija širom sveta koristi digitalne alate za praćenje produktivnosti. Anketa New York Timesa pokazala je da osam najvećih privatnih kompanija u SAD koristi softvere koji prate aktivnosti zaposlenih.
Posebno su na udaru kompanije poput Amazona, čiji zaposleni tvrde da se nadgledaju svaki trenutak kada ne skeniraju ili pakuju proizvode. Automatski generisana upozorenja mogu dovesti do otpuštanja, a neki bivši radnici tvrde da su dobili otkaz putem aplikacije.
U Evropi se slični sistemi šire. Eurofound fondacija je otkrila da mnoge kompanije koriste tzv. „Bossware“ – softvere koji beleže sve digitalne aktivnosti zaposlenih. Microsoft je već bio primoran da ukloni funkciju „rezultata produktivnosti“ koja je rangirala zaposlene na osnovu vremena provedenog na internetu i e-mailovima.
Evenstad upozorava da razvoj veštačke inteligencije može dovesti do još intenzivnijeg nadzora. Napredni AI algoritmi već mogu da prepoznaju raspoloženje i emocije zaposlenih analizirajući izraze lica i ton glasa.
„Zamislite svet u kojem kompanije koriste AI da analiziraju vaše emocije i odlučuju da li ste podobni za posao. Ili ga koriste za sprečavanje sindikalnog organizovanja, kao što je Amazon već pokušao“, kaže Evenstad.
Evenstad ističe da je novi AI zakon Evropske unije važan korak ka regulisanju ovih tehnologija, ali upozorava da to nije dovoljno. Smatra da su sindikati i predstavnici radnika ključni u nadzoru primene ovih sistema.
„Menadžeri moraju koristiti tehnologiju odgovorno. Previše nadzora narušava poverenje, demotiviše zaposlene i može imati ozbiljne posledice po njihovo mentalno zdravlje“, zaključuje Evenstad.
Dok Norveška još uvek koristi digitalni nadzor u ograničenoj meri, pitanje je koliko će vremena proći pre nego što se američki pristup proširi i na evropske kompanije.
