Iako otrov Gila čudovišta može biti smrtonosan, jedan od njegovih sastojaka inspirisao je razvoj GLP-1 agonista, poput Ozempića i Vegovija, koji danas pomažu u lečenju dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Ovaj neverovatan medicinski proboj započeo je krajem 20. veka, kada je endokrinolog Danijel Draker istraživao hormone slične ljudskom GLP-1 koji bi mogli pomoći u regulaciji apetita i šećera u krvi.
Ubrzo je otkriven eksedin-4, protein iz otrova Gila čudovišta, koji oponaša GLP-1, ali se duže zadržava u ljudskom organizmu. Ova otkrića dovela su do razvoja sintetičke verzije koja je 2005. godine postala odobreni tretman za dijabetes tipa 2, a kasnije i za kontrolu telesne mase.
Ovo nije jedini slučaj da su otrovne supstance iz prirode postale ključne za medicinu. Lisinopril, jedan od najčešće prepisivanih lekova za visok krvni pritisak, potekao je iz otrova brazilskog poskoka, dok su karibski sunđeri inspirisali razvoj citarabina – ključnog leka u borbi protiv leukemije i limfoma.
Čak i u lečenju tumora, naučnici su pronašli pomoć u prirodi. Onkolog Džim Olson otkrio je da otrov škorpiona vrste DeathStalker sadrži hlorotoksin, peptid koji se vezuje isključivo za ćelije raka mozga. Ovo je dovelo do razvoja svetleće supstance koja omogućava hirurzima da precizno lociraju i uklone tumorsko tkivo.
Ovi primeri pokazuju da su odgovori na neke od najvećih medicinskih izazova često skriveni u prirodi. Ipak, zaštita ovih vrsta i njihovih staništa ključna je za buduća medicinska otkrića – jer bi rešenje za sledeću veliku bolest moglo čekati upravo u svetu koji tek treba da istražimo.
