Muzejski predmeti često ne otkrivaju celu svoju priču – posebno kada je u pitanju njihov miris, koji može pružiti ključne informacije o njihovoj izradi, upotrebi i očuvanju. Moje istraživačko polje, poznato kao senzorno nasleđe, fokusira se na identifikaciju i očuvanje kulturno značajnih mirisa, kako bi buduće generacije mogle da ih dožive.
Sarađivala sam sa institucijama poput Katedrale Svetog Pavla i projekta Odeuropa, gde smo rekonstruisali mirise evropske istorije. Moj najnoviji projekat ide još dalje u prošlost – u saradnji sa Univerzitetom u Krakovu i Egipatskim muzejom u Kairu, istražujem mirise mumificiranih tela.
Koristeći neinvazivne metode, analizirali smo devet mumificiranih tela starih i do 3.500 godina. Uz pomoć tima od osam obučenih „njuškara“, identifikovali smo mirise poput smole, cimeta, tamjana i mirte, ali i tragove životinjskih masti korišćenih u mumifikaciji. Iznenađujuće, jedan od najistaknutijih mirisa podsećao je na crni čaj, što nas je dovelo do hemijskog jedinjenja kariofilena.
Sledeći korak je rekonstrukcija mirisa, kako bi posetioci Egipatskog muzeja u Kairu doživeli ove mirise iz prve ruke do 2026. godine. Takođe, proširujemo ovu metodologiju na druge muzeje zainteresovane za istraživanje senzornog nasleđa svojih kolekcija.
Naš rad otvara novo poglavlje u razumevanju prošlosti – omogućavajući ljudima da, kroz mirise, osete istoriju na način koji je do sada bio nezamisliv.
