Belgijski istraživački tim objavio je studiju u časopisu Science koja istražuje kako genetski prekidači kontrolišu aktivnost gena i definišu tipove moždanih ćelija kod različitih vrsta. Koristeći modele dubokog učenja, naučnici su analizirali podatke o mozgovima ljudi, miševa i pilića, otkrivši da su određeni tipovi ćelija visoko očuvani tokom evolucije, dok su se drugi razvili na različite načine.
Ova otkrića ne samo da doprinose razumevanju evolucije mozga, već i pružaju moćne alate za istraživanje kako regulacija gena utiče na različite tipove ćelija, uključujući one povezane s bolestima.
Tim profesora Steina Aertsa sa VIB-KU Leuven centra koristio je duboko učenje kako bi analizirao regulatorne mehanizme u ćelijama mozga. Njihova analiza pokazuje da, iako neki regulatorni kodovi ostaju konzervirani između ptica i sisara, drugi su se značajno promenili tokom evolucije. Posebno su regulatorni kodovi za određene neurone ptica slični onima iz neokorteksa sisara, što ukazuje na moguće zajedničke evolutivne obrasce.
„Gledajući direktno regulatorni kod, možemo prepoznati evolucione sličnosti između vrsta čak i kada se sama DNK sekvenca promenila“, objašnjava Niklas Kempinck, doktorand u Aertsovom laboratoriju.
Ova istraživanja imaju širu primenu od same evolucije mozga. Prethodni rad Aertsovog tima pokazao je da su regulatorni kodovi melanoma sačuvani između sisara i zebrica, što može pomoći u identifikaciji genetskih varijanti povezanih s rakom.
U budućnosti, istraživači planiraju proširiti svoju analizu na još više vrsta, od riba do sisara poput jelena i kapibara, dok će istovremeno primenjivati AI modele za otkrivanje genetskih varijacija povezanih s bolestima poput Parkinsonove bolesti.
Ovi nalazi otvaraju nove mogućnosti za razumevanje kako genetska regulacija utiče na zdravlje i bolesti mozga, pružajući potencijalne putokaze za buduće terapije.
