Ljudske aktivnosti značajno remete prirodne stanišne i migracione obrasce životinja, otežavajući im pronalaženje partnera za reprodukciju. Seča šuma, urbanizacija i zagađenje direktno utiču na dostupnost prostora, ali i stvaraju fizičke prepreke, poput puteva, koje fragmentiraju populacije. Istraživanja pokazuju da su zbog toga ptice i gmizavci primorani da prelaze sve veće udaljenosti u potrazi za partnerima, što dodatno iscrpljuje njihove resurse.
Buka je jedan od glavnih faktora koji ometa komunikaciju među životinjama. U urbanim sredinama ptice, poput velike senice, prilagođavaju svoje pesme tako da pevaju na višim frekvencijama i bržim tempom kako bi ih druge jedinke čule kroz gradski žamor. U okeanima, gde zvuk igra ključnu ulogu u orijentaciji i pronalaženju partnera, ljudski izvori buke – brodski motori, bušenja i sonari – nadmašuju čak i moćne zvuke kitova, otežavajući im navigaciju i izazivajući stres, nizak fertilitet i češće nasukavanja.
Kako bi izbegle kontakt sa ljudima, mnoge životinje menjaju svoje dnevne obrasce aktivnosti i postaju aktivnije noću. Na primer, veliki mužjaci mrkih medveda postaju noćni kada su ljudi prisutni, dok ženke zadržavaju dnevnu aktivnost, što dovodi do vremenskog razdvajanja populacije i smanjenih šansi za reprodukciju. Slično tome, mnogi sisari menjaju ritam svog života kako bi izbegli ljudsku prisutnost, što može negativno uticati na njihovu ishranu i mogućnosti za parenje.
Uvođenje stranih vrsta u nova staništa takođe može narušiti prirodnu ravnotežu i ugroziti autohtone populacije. Primer je rudoglava patka, vrsta poreklom iz Severne Amerike, koja se proširila po Evropi i ukrštala sa ugroženom beloglavom patkom u Španiji. Nastanak hibridnih jedinki dodatno smanjuje broj čistih pripadnika autohtone vrste, što dovodi do njenog postepenog izumiranja.
Hemijsko zagađenje ima još drastičnije posledice na reprodukciju životinja. Sintetički estrogeni, koji dospevaju u reke i jezera iz farmaceutskih otpadnih voda, izazivaju feminizaciju mužjaka riba, smanjujući im plodnost i ugrožavajući održivost populacija. Ipak, neke vrste nalaze kreativne načine da iskoriste ljudski otpad – mužjaci satenskih čvoraka, poznati po ukrašavanju svojih gnezda, koriste plastične predmete u jarkim bojama kako bi impresionirali ženke, što pokazuje koliko se životinje prilagođavaju čak i nepovoljnim ljudskim uticajima.
