Kineska elektroenergetska industrija započela je izgradnju gotovo 100 gigavata novih kapaciteta termoelektrana na ugalj u 2024. godini, što je najveći rast u skoro deceniji, navodi se u izveštaju dve organizacije za čistu energiju objavljenom u četvrtak.
Ovaj razvoj izaziva zabrinutost u pogledu sposobnosti Kine da ispuni svoje klimatske ciljeve i potencijalno potkopava masovnu ekspanziju solarne i vetroenergije, koja je prethodno učvrstila kinesku vodeću poziciju u globalnoj energetskoj tranziciji.
„Umesto da zameni ugalj, čista energija se dodaje na vrh postojećeg oslanjanja na fosilna goriva“, navodi se u izveštaju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha u Evropi i američke organizacije Global Energy Monitor.
U izveštaju se ističe da je Kina u prošloj godini činila 93% ukupne globalne izgradnje elektrana na ugalj. Očekuje se da će novi kapaciteti ući u mrežu u naredne 2-3 godine, dodatno učvršćujući ulogu uglja u kineskom elektroenergetskom sistemu.
Ovaj trend dolazi uprkos ambicioznim klimatskim ciljevima predsednika Si Đinpinga, koji uključuju dostizanje vrhunca emisija do 2030. godine i postizanje ugljične neutralnosti do 2060. godine. Analitičari veruju da su kineske emisije možda već dostigle vrhunac, ali ključni izazov ostaje njihovo smanjenje.
Iako su novi predlozi za termoelektrane pali na 68,9 gigavata sa prethodnih 100 gigavata, što sugeriše mogući pad izgradnje u budućnosti, trenutni porast novih kapaciteta izaziva zabrinutost da će ugalj i dalje dominirati kineskim energetskim sektorom.
