Revolucionarna studija o formiranju navika otkrila je nove uvide u to kako ljudi razvijaju trajna ponašanja, dovodeći u pitanje dugo prihvaćeno verovanje da je potrebno samo 21 dan da bi se uspostavila nova navika. Istraživanje, sprovedeno od strane naučnika iz oblasti ponašanja na prestižnom univerzitetu, pratilo je više od 1.000 učesnika koji su pokušavali da usvoje različite nove navike, poput redovnog vežbanja ili zdravije ishrane. Cilj studije bio je da se razjasne faktori koji utiču na brzinu i uspešnost formiranja navika.
Prethodni modeli su sugerisali da navike mogu biti formirane za samo 21 dan, ali novi nalazi pokazuju da je vreme potrebno za formiranje navike mnogo promenljivije. Istraživači su otkrili da je prosečno vreme koje je bilo potrebno učesnicima da se osećaju sigurno da je njihovo novo ponašanje postalo automatsko iznosilo oko 66 dana. Međutim, proces je značajno varirao u zavisnosti od pojedinca i složenosti navike.
Dr. Emily Turner, koja je predvodila studiju, objasnila je: „Ono što smo naučili je da formiranje navika nije proces koji odgovara svima. To je duboko lično i zavisi od faktora poput motivacije, podrške i težine same navike. Jednostavna navika, poput pijenja čaše vode svako jutro, može se formirati brže, dok nešto složenije, poput redovnog vežbanja, može potrajati mesecima.“
Ovi nalazi imaju značajne implikacije za intervencije u zdravlju i dobrobiti. Na primer, ljudi koji pokušavaju da promene svoja ponašanja treba da budu spremni na prepreke i da budu strpljivi prema sebi, jer formiranje nove navike zahteva više upornosti nego što se prethodno mislilo. Istraživanje takođe naglašava važnost pozitivnog potsticaja i postepene modifikacije ponašanja kako bi se obezbedio dugoročni uspeh.
Studija podstiče pojedince da se fokusiraju na doslednost tokom vremena, umesto da se obeshrabre kratkoročnim izazovima. Ključ uspeha, prema studiji, jeste razvijanje rutine koja se oseća kao napor i koja donosi nagrade. Istraživači sugerišu korišćenje podsetnika, postavljanje malih ostvarivih ciljeva i traženje socijalne podrške kako bi se održala motivacija.
Ukupno, ovo istraživanje menja naše razumevanje formiranja navika i naglašava ulogu upornosti u promenama ponašanja. Autori studije pozivaju na individualizovane pristupe strategijama izgradnje navika, priznajući da uspeh jedne osobe može izgledati vrlo različito od uspeha druge.
