Preživeli Auschvitz upozorili su u ponedeljak u rastući antisemitizam i mržnju koju svedoče u modernom svetu, jer su se savladali sa svetskim liderima i evropskim licencom oslobađanja smrti.
Ukupno 56 preživelih okupilo se pod ogromnim šatorom postavljenim iznad kapije i železničke pruge na mestu nekadašnjeg logora. Mnogi učesnici očekuju da će to biti poslednja velika svetkovina sa bilo kojim značajnim brojem preživelih s obzirom na to koliko je iscrpljujuće za grupu čiji su najmlađi članovi u kasnim 80-im. Broj se već znatno smanjio u odnosu na 200 preživelih koji su prisustvovali događaju povodom 75. godišnjice.
Nacističke nemačke snage ubile su oko 1,1 milion ljudi na lokaciji u južnoj Poljskoj, koja je bila pod nemačkom okupacijom tokom Drugog svetskog rata. Većina žrtava bili su Jevreji ubijeni u industrijskim razmerama u gasnim komorama, ali i Poljaci, Romi, sovjetski ratni zarobljenici, homoseksualci i drugi koji su bili meta za eliminaciju u nacističkoj rasnoj ideologiji.
Marian Turski, 98-godišnji poljski jevrejski preživeli, pozvao je one okupljene da pretvore svoje misli žrtvama holokausta, podsećajući da je broj ubijenih uvek bio daleko veći od daleko manje grupe preživelih.
„Uvek smo bili mala manjina“, rekao je Turski. „A sada je ostala samo šačica.“
Sve u svemu, nacistički režim je ubio 6 miliona Jevreja iz cele Evrope, uništivši dve trećine Jevreja u Evropi i jednu trećinu svih Jevreja širom sveta. Ujedinjene nacije su 2005. odredile 27. januar za Međunarodni dan sećanja na holokaust.
Leon Veintraub, 99-godišnji preživeli iz Lodza, Poljska, smanjio je rastuću mržnju koja krivi „sve glasniji kretanja radikalnog i antidemokratskog prava“. Rekao je da takođe vidi da je u Švedskoj, gde se naselio nakon bježanja posle antisemitizma u Poljskoj.
„Ova ideologija, stav koji propoveda neprijateljstvo i mržnju prema drugima, definiše rasizam, antisemitizam i homofobija kao vrline“, rekao je Veintraub, doktor.
Nemačku su predstavljali i kancelar Olaf Šolc i predsednik Frank-Valter Štajnmajer, što je prvi put da su prisustvovala dva najviša lidera zemlje. To je bio znak stalne posvećenosti Nemačke da preuzme odgovornost za zločine nacije, čak i uz sve veću podršku krajnje desničarske stranke poslednjih godina.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji predvodi naciju koja se brani od ruske brutalne invazije, bio je među prisutnima, zajedno sa predsednikom Poljske Andžejem Dudom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, britanskim kraljem Čarlsom III i drugim članovima kraljevske porodice.
Ukrajinci, poput Rusa, sastavili su snage Crvene vojske koje su oslobodile logor.
„Zlo koje nastoji da uništi živote čitavih nacija i dalje ostaje u svetu“, napisao je Zelenski, koji je i sam jevrejskog porekla, dan ranije na svojoj Telegram stranici.
Ruski predstavnici bili su počasni gosti na prošlim svečanostima u znak priznanja za oslobođenje logora Crvene armije 27. januara 1945. Ali nisu dobrodošli od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Rusko rukovodstvo je izrazilo ljutnju zbog njegovog isključenja. „Uvek ćemo se sećati da je sovjetski vojnik slomio ovo strašno, totalno zlo i izvojevao pobedu, čija će veličina zauvek ostati u svetskoj istoriji“, rekao je predsednik Vladimir Putin u poruci učesnicima.
Ronald Lauder, šef svetskog jevrejskog kongresa, pozvan je da se okupljaju lidere da se suprotstave antisemitizmu, rekavši da je to „tišina sveta koja je vodila do Auschvitza.“
„Kada je Crvena armija ušla u ove kapije, svet je konačno video gde napredovanje antisemitizma progresitstva. To vodi ovde. Gasne komore. Gomile tela. Svi strahovi unutar ovih kapija „, rekao je Lauder.
Takođe je rekao da su prvi ciljevi Adolfa Hitlera bili Jevreji, do sada je završen Drugi svetski rat, „više od 60 miliona ljudskih bića bilo je mrtvo i ovaj kontinent leži u ruševinama.“
Lauder, 80, priseća se kako je prisustvovao obeležavanju godišnjice već 50 godina, ali je očekivao da će ovogodišnji događaj biti poslednji na kojem će govoriti. „Ali danas vas ostavljam sa razumevanjem da sam dao sve od sebe, dao sam sve od sebe da budem dostojan sećanja na sve one koji su ovde izgubljeni“, rekao je on.
Još jedna preživela koja je progovorila bila je 86-godišnja Tova Fridman, koja je sa majkom dovedena u logor sa 5 godina i koja je imala 6 godina kada je bila među 7.000 oslobođenih ljudi. Prisjetila se kako je stigla nakon duge vožnje u tamnom vagonu za stoku. Rekla je da je vruća, gladna, žedna i veoma uplašena i da se još seća plač očajnih žena oko sebe. Kada je stigla u Aušvic, nebo je bilo zaklonjeno tamnim dimom i smradom od zapaljenih tela.
Posle rata Fridman se nastanila u Sjedinjenim Državama gde je postala terapeut i podigla porodicu. Ona se plaši da rastući antisemitizam takođe uništava sigurno utočište koje su Sjedinjene Države predstavljale za Jevreje u posleratnoj eri.
„Svet je postao toksičan“, rekla je ona za Asošijeted pres dan pre obeležavanja. „Shvatam da smo ponovo u krizi, da ima toliko mržnje okolo, toliko nepoverenja, da ako ne stanemo, može biti sve gore i gore. Može doći do još jednog strašnog uništenja.”
