Požari koji divljaju kroz Kaliforniju i šire, uključujući Kolorado, jug Appalachiana i ostrvo Maui, postaju sve češća pojava. Ovaj trend nije ograničen samo na Sjedinjene Američke Države. Slični požari haraju kroz Kanadu, Australiju, Portugal i Grčku. U 21. veku, plamen ne samo da uništava gradove, već stvara dim koji prekriva horizonte širom sveta.
Istoričar vatre, Stephen Pine, tvrdi da je ovaj obrazac više od slučajnosti – to je deo neprekinute ljudske povezanosti sa vatrom, koja se proteže kroz čitavu ljudsku istoriju. Za Pine-a, moderna era stvara vatreni ekvivalent ledenog doba, sa zapanjujućim posledicama na globalni ekosistem.
Povećanje šumskih požara nije samo rezultat klimatskih promena, već i posledica industrijskog doba koje se oslanjalo na fosilna goriva. Prekomerno sagorevanje ovih goriva ne samo da izaziva toplotu, već pogoršava uslove za šumske požare. Istovremeno, moderni gradovi i ruralni pejzaži, koji su se razvili u skladu sa industrijskim praksama, često postaju izloženi ekstremnim požarima koji prete životima i uništavaju životnu sredinu.
Pine naglašava da požari nisu samo prirodni fenomeni, već rezultat ljudske intervencije i tehnologije koja preplavljuje ekosisteme. Interakcija između požara u živim pejzažima i onih koji spaljuju litičke predele postaje opasna kombinacija, čije posledice teško možemo da predvidimo.
Dok klimatske promene pogoršavaju situaciju, pravi izazov leži u neprestanoj borbi između „dobre vatre“, koja je nužna za očuvanje ekološke ravnoteže, i „loše vatre“, koju stvara ljudska nesvesnost i neodgovornost. Naša civilizacija, koja se oslanja na fosilna goriva, stvorila je svet u kojem su požari sve učestaliji i destruktivniji.
Prema Pine-u, ono što sada gledamo nije samo pirogenetska kriza – to je pirogeografska era koja nas podseća na ledena doba, samo sada pod plamenom. Da li smo svesni da ulazimo u epohu koja je oblikovana vatrom? Ako sumnjate, pitajte Kaliforniju.
