Naučnici su sve zabrinuti da infekcije virusom SARS-CoV-2 mogu izazvati više slučajeva sindroma hroničnog umora ili mijalgičnog encefalomijelitisa (ME/CFS).
Nova studija je otkrila da je šest meseci ili duže nakon infekcije SARS-CoV-2, 7,5 puta veća verovatnoća da će učesnici ispuniti dijagnostičke kriterijume za ME/CFS od onih koji nisu bili zaraženi.
„Naši rezultati pružaju dokaze da je stopa i rizik od razvoja ME/CFS nakon infekcije SARS-CoV-2 značajno povećana“, pišu autori studije, koju vodi istraživač ME/CFS Suzanne Vernon iz Bateman Horne Centra u SAD. .
Njihovi rezultati, dodaju istraživači, „potkrepljeni su drugim studijama koje su uključivale infektivne agense kao što su Epstein-Barr virus i Ross River virus i nevirusne bolesti kao što su K groznica i giardijaza u etiologiji ME/CFS.“
Iako niko ne zna šta uzrokuje ME/CFS, smatra se da su virusne infekcije mogući okidač.
Dugi COVID i ME/CFS dele mnoge simptome koji se preklapaju, a neki naučnici sumnjaju da su dve bolesti nekako povezane ili izazvane istim faktorima.
U stvari, trenutne procene sugerišu da između 13 i 58 procenata ljudi sa dugim COVID-om ispunjava dijagnostičke zahteve za ME/CFS.
Pre pandemije 2020. godine, procenjeno je da je zdravstveni teret ME/CFS u SAD dvostruko veći od HIV/AIDS-a.
Sada kada je dugi COVID uticao na više od 18 miliona odraslih, neki istraživači predviđaju da bismo se mogli suočiti sa dvostruko više slučajeva ME/CFS u bliskoj budućnosti.
Trenutnu studiju finansirali su američki nacionalni instituti za zdravlje, a uključivala je 11.785 učesnika koji su imali COVID-19 najmanje šest meseci ranije i 1.439 neinficiranih učesnika.
Važno je da nijedan učesnik u analizi nije imao već postojeći ME/CFS, a većina je vakcinisana protiv COVID-19.
Na kraju, 4,5 odsto učesnika koji su se razboleli od COVID-19 ispunilo je kriterijume za CFS/ME, što obično zahteva najmanje šest meseci umora, praćenog malaksalošću nakon napora, kognitivnim oštećenjem, neosvežavajućim snom ili ortostatskom netolerancijom .
Od te grupe, 89 odsto je takođe ispunilo kriterijume za dugi COVID.
Ovo može ukazivati na to da ME/CFS nakon COVID-19 „predstavlja teško bolesnu podskupinu“ dugih pacijenata sa COVID-om, pretpostavljaju autori. Ali potrebno je više istraživanja da bi se ove dve dijagnoze razdvojile, posebno zato što se obe bolesti veoma razlikuju od pacijenta do pacijenta.
Iako 4,5 procenata možda ne izgleda mnogo, to je mnogo puta više od stope pre 2020. Štaviše, skoro 40 procenata zaraženih učesnika se smatralo „sličnim ME/CFS“, što znači da su imali najmanje jedan ME/CFS simptom šest meseci nakon COVID-19.
Poređenja radi, samo 0,6 odsto neinficiranih učesnika je ispunilo dijagnostičke kriterijume za ME/CFS, a 16 odsto njih imalo je samo jedan simptom.
Slabost nakon napora, kada se simptomi pogoršavaju nakon napora, bio je najčešći simptom koji su prijavili svi učesnici sa ME/CFS.
Ortostatska netolerancija, gde stajanje dovodi do niskog krvnog pritiska i povišenog otkucaja srca, bila je sledeći najčešći simptom.
U međuvremenu, dugi COVID obično je obeležen dugotrajnim simptomima samog COVID-19, kao što su respiratorni problemi ili bol u grudima.
„U poređenju sa onima koji nikada ne ispunjavaju kriterijume ME/CFS u zaraženoj kohorti, oni sa ME/CFS posle COVID-19 su verovatnije bili belci, žene, između 46 i 65 godina starosti, i žive u ruralnom području, i manja je verovatnoća da je bila vakcinisana pri upisu i da je završila fakultet“, objašnjavaju Vernon i njene kolege.
Otkrivanje zašto su neki ljudi podložniji dugotrajnom COVID-u ili ME/CFS moglo bi pomoći istraživačima da pronađu nove puteve za prevenciju i lečenje obe bolesti.
S obzirom na to da nijedno od njih nema poznat uzrok ili lek, a oba su u porastu, postoji svaki razlog da nastavite da kopate.
