Američki predsednik Džo Bajden i novoizabrani predsednik Donald Tramp pripisuju zasluge za to što su Izrael i Hamas pristali na sporazum o prekidu vatre u Gazi nakon što je Bela kuća uvela Trampovog izaslanika za Bliski istok u pregovore koji su se odugovlačili mesecima.
Tramp nije gubio vreme tvrdeći da je on pokretačka snaga dogovora, čiji se poslednji detalji još uvek izglađuju, saopštila je kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
„Ovaj EPIC sporazum o prekidu vatre mogao je da se desi samo kao rezultat naše istorijske pobede u novembru, jer je signalizirao celom svetu da će moja administracija tražiti mir i pregovarati o sporazumima kako bi osigurala bezbednost svih Amerikanaca i naših saveznika“, napisao je Tramp. na društvenim mrežama. „Ushićen sam što će se američki i izraelski taoci vratiti kući da bi se ponovo sjedinili sa svojim porodicama i voljenima.
Tramp je dodao da će njegov dolazeći izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof nastaviti da „blisko sarađuje sa Izraelom i našim saveznicima kako bi osigurao da Gaza NIKAD više ne postane sigurno utočište terorista“.
Bajden je u izjavi naglasio da je dogovor postignut pod „preciznim konturama“ plana koji je izneo krajem maja.
„To je rezultat ne samo ekstremnog pritiska pod kojim je Hamas i izmenjene regionalne jednačine nakon prekida vatre u Libanu i slabljenja Irana – već i uporne i mukotrpne američke diplomatije“, rekao je Bajden. „Moja diplomatija nikada nije prestala u njihovim naporima da to urade.
Nensi Okejl, šef Centra za međunarodnu politiku sa sedištem u SAD, rekla je da prihvatanje sporazuma suočeno sa Trampovim insistiranjem da primirje bude na snazi kada on preuzme dužnost sledeće nedelje „ironično pokazuje koliko delotvoran stvarni pritisak može biti u promeni izraelske vlade ponašanje.”
Džonatan Panikof, direktor Scovcroft Bliskoistočne bezbednosne inicijative u Atlantskom savetu, rekao je da Bajden zaslužuje pohvale jer je nastavio da gura pregovore uprkos ponovljenim neuspesima. Ali zaslužne su i Trampove pretnje Hamasu i njegovi napori preko Vitkofa da „nagovori“ Netanijahua, rekao je on.
„Ironično je da u vreme pojačanog pristrasnosti čak i oko spoljne politike, sporazum predstavlja koliko moćnija i uticajnija spoljna politika SAD može biti kada je dvostranačka“, rekao je on. „I odlazeća i dolazeća administracija zaslužuju zasluge za ovaj dogovor i bilo bi mnogo manje verovatno da će se to desiti da se oboje ne zalažu za to.
Otvoreni zagrljaj Bajdenove administracije za učešće dolazećeg Trampovog tima u pregovore bio je ukorenjen u mnogo više od uticaja novoizabranog predsednika na Netanjahua i njegovih pretnji da će biti „pakao za plaćanje“ ako se dogovor ne postigne do Dana inauguracije, koji je za pet dana, izjavila su tri aktuelna američka zvaničnika.
Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti da bi ponudili iskrene detalje, rekli su da je njihov interes da Vitkof učestvuje u pregovorima zajedno sa Bajdenovim vođom za Bliski istok, Bretom Mekgurkom, prvenstveno osmišljen da osigura da sporazum — koji će zahtevati dugotrajnu američku posvećenost — biti su nastavili podršku SAD nakon što Bajden napusti funkciju.
Ipak, otkako je Vitkof ušao u poslednju rundu pregovora u Dohi, u Kataru, zajedno sa Mekgurkom, ovi američki zvaničnici su umanjili Trampovu relevantnost za proces, osim važnosti obezbeđivanja njegove podrške za sporazum o kome se mukotrpno pregovaralo tokom prošle godine. Oni takođe žele podršku za plan koji je gurala Bajdenova administracija za upravljanje, rekonstrukciju i bezbednost Gaze za koji će biti potrebno mnogo meseci — i značajna podrška SAD — da bi uspeo.
Zvaničnici su rekli da je važno da sve strane u dogovoru znaju da je novi predsednik prihvatio sporazum. To je bilo važno ne samo zato što će Bajden napustiti funkciju za samo pet dana, već i zato što su SAD garant sporazuma koji će se odvijati u nekoliko faza.
Jedan strah od neuključivanja Trampovih zvaničnika u pregovore bio je da bi nova administracija mogla napustiti post-konfliktni plan za Gazu koji je rađen tokom prošle godine.
Taj plan, koji je u utorak nedavno izneo državni sekretar Antoni Blinken, poziva na međunarodno prisustvo u Gazi kako bi sarađivalo i pomoglo palestinskim vlastima sa sedištem na Zapadnoj obali kako u upravljanju tako iu rekonstrukciji. Takođe poziva na privremeno prisustvo stranih bezbednosnih snaga na teritoriji radi rešavanja izraelskih bezbednosnih zabrinutosti.
Tokom rata, Bajdenov odnos sa Netanjahuom bio je zategnut zbog ogromnog broja poginulih Palestinaca u borbama — koji sada iznosi više od 46.000 mrtvih — i izraelske blokade teritorije koja je stvorila humanitarnu katastrofu u Gazi ostavljanjem pristupa hrani a osnovna zdravstvena zaštita ozbiljno ograničena.
Propalestinski aktivisti su zahtevali embargo na oružje protiv Izraela, ali je američka politika uglavnom ostala nepromenjena. Stejt department je proteklih dana obavestio Kongres o planiranoj prodaji oružja Izraelu vrednom 8 milijardi dolara.
Bajdenovo odbijanje da uvede značajna ograničenja na način na koji su Izraelci možda pomogli Izraelu da ozbiljno degradira Hamas i Hezbolah, ali je takođe došlo sa ogromnom patnjom nedužnih Palestinaca i Libanaca koji su bili uhvaćeni u unakrsnoj vatri 15 meseci žestokog rata. Kritičari odlazećeg demokrata za jedan mandat kažu da bi njegov pristup mogao imati dugoročne posledice za položaj SAD na Bliskom istoku i da bi se mogao pokazati kao mrlja na Bajdenovom nasleđu.
