Kosmička misterija: Otkriće o supermasivnoj crnoj rupi i mogućem belom patuljku u njenoj orbiti

Kosmička misterija: Otkriće o supermasivnoj crnoj rupi i mogućem belom patuljku u njenoj orbiti

Na udaljenosti od 275 miliona svetlosnih godina od Mlečnog puta, u galaksiji 1ES 1927+654, nalazi se supermasivna crna rupa čije ponašanje je zagonetno zbunjivalo astronome. Ova crna rupa postala je predmet istraživanja zbog neobičnog ponašanja, uključujući dramatične promene u sjaju i fluktuacije u rendgenskim zracima. Iako crne rupe same po sebi ne emituju svetlost, njihova okolna materija može postati izuzetno svetla zbog trenja i gravitacije, što omogućava astronomima da proučavaju dinamiku ovih objekata.

Crna rupa u centru 1ES 1927+654 pokazala je neočekivane promene u sjaju 2018. godine, kada je njena korona iznenada nestala, a zatim postepeno zasjala skoro 20 puta jače. Ovo ponašanje je postavilo pitanje o mogućim uzrocima. Kasnija posmatranja u junu 2022. godine otkrila su kvaziperiodične oscilacije u rendgenskom zračenju crne rupe, s promenama sjaja u vremenskim intervalima od samo nekoliko minuta. Ove fluktuacije ukazuju na mogućnost da neki objekat kruži blizu horizonta događaja crne rupe.

Istraživači su pretpostavili da bi objekat mogao biti beli patuljak – zvezda koja je izbacila svoj spoljašnji materijal tokom smrti, ali koja je ostala u obliku guste, male mase. Ako je to tačno, ovaj beli patuljak bi mogao da preživi tako blizu crne rupe, jer njegova gustina sprečava da se raspadne. Na njegovom putu oko crne rupe, spoljni materijal bi mogao biti otkinut, ali povratni udar bi ga sprečio da pređe tačku bez povratka. Time bi beli patuljak mogao da se povuče i nađe stabilniji položaj.

Ovo otkriće nije samo fascinantno zbog mogućnosti da zvezda preživi blizinu crne rupe, već i zato što bi moglo pružiti dragocena saznanja o ekstremnim gravitacionim uslovima u svemiru. Ovakvo ponašanje crnih rupa i njihovih okolnih objekata može otkriti nepoznate aspekte gravitacije i dinamike u kosmosu, a buduća posmatranja bi mogla pružiti ključne informacije o tome kako se objekti ponašaju u neposrednoj blizini crnih rupa.

„Sledeći korak je samo da držimo oči otvorene“, kaže fizičarka Megan Masterson, naglašavajući da se od ovog istraživanja mogu očekivati nova, značajna saznanja o najekstremnijim okruženjima u Univerzumu.