Aktuelni predsednik Hrvatske Zoran Milanović biće najveći favorit za ponovni izbor kada se u nedelju u drugom krugu predsedničkih izbora suoči sa kandidatom vladajuće konzervativne stranke.
Levičarski Milanović je udobno pobedio u prvom krugu glasanja 29. decembra, ostavivši daleko iza svog glavnog protivkandidata Dragana Primorca, forenzičara koji se prethodno neuspešno kandidovao za predsednika, i šest drugih kandidata.
Drugi krug između prva dva kandidata bio je neophodan jer je Milanović osvojio 49 odsto glasova, ne uspevajući da obezbedi potpunu pobedu za samo 5.000 glasova, dok je Primorac zaostao sa 19 odsto.
Izbori dolaze u trenutku kada se država članica Evropske unije i NATO-a od 3,8 miliona ljudi bori sa inflacijom, korupcijskim skandalima i nedostatkom radne snage.
Milanović (58) je otvoreni kritičar vojne podrške Zapada Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije. On je najpopularniji političar u Hrvatskoj, a ponekad ga upoređuju sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom zbog njegovog borbenog stila komunikacije sa političkim protivnicima.
Milanović je u prošlosti bio premijer sa mešovitim uspehom. Bio je žestoki kritičar sadašnjeg premijera Andreja Plenkovića i njih dvojica su dugo sparingovali.
Milanović redovno optužuje Plenkovića i njegovu konzervativnu stranku Hrvatska demokratska zajednica za sistemsku korupciju, nazivajući premijera „ozbiljnom pretnjom hrvatskoj demokratiji“.
Preko 50 zemalja izlazi na izbore 2024. godine
Plenković je pokušao da nedeljno glasanje prikaže kao glasanje o budućnosti Hrvatske u EU i NATO-u. On je Milanovića označio kao „proruskog“ i pretnju međunarodnom položaju Hrvatske.
Politički analitičar Višeslav Raos rekao je da sve otvoreniji Milanović nema motiv da „pokuša da se nekome dopadne ili da se kontroliše“.
„Ako nije bilo saradnje sa premijerom prvih pet godina (njegovog predsedavanja), zašto bi sada“, dodao je on.
Iako je predsedništvo u Hrvatskoj uglavnom ceremonijalno, izabrani predsednik ima političku vlast i deluje kao vrhovni vojni komandant.
Uprkos ograničenim ovlašćenjima, mnogi veruju da je predsednička pozicija ključna za politički odnos snaga u zemlji kojom uglavnom upravlja Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) od sticanja nezavisnosti od Jugoslavije 1991. godine.
Tokom TV debate uoči glasanja u nedelju, Milanović i Primorac razmenili su mrvice i razotkrili duboke političke razlike.
Primorac, 59, u politiku je ušao početkom 2000-ih, kada je bio ministar nauke i obrazovanja u vladi koju je predvodio HDZ. Neuspešno se kandidovao za predsednika 2009. godine, a nakon toga se uglavnom fokusirao na svoju akademsku karijeru uključujući predavanja na univerzitetima u Sjedinjenim Državama, Kini i Hrvatskoj.
Milanović je negirao da je proruski orijentisan, ali je prošle godine blokirao slanje pet hrvatskih oficira u misiju NATO-a u Nemačkoj pod nazivom Bezbednosna pomoć i obuka za Ukrajinu. On je takođe obećao da nikada neće odobriti slanje hrvatskih vojnika kao deo bilo koje NATO misije u Ukrajinu. Plenković i njegova vlada kažu da takvog predloga nema.
Milanović je optužio Primorca da se druži sa „masovnim ubicama“, misleći na saradnike izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i rat u Gazi. Takođe je tvrdio da je Plenković bio Primorčev sponzor i nazvao Primorca „posljednjim komunistom“ – što se odnosi na njegovo članstvo u bivšoj vladajućoj Komunističkoj partiji Jugoslavije krajem 1980-ih.
Primorac je u međuvremenu tvrdio da su jedini Milanovićevi politički saveznici lider separatista bosanskih Srba Milorad Dodik, predsednik Rusije Vladimir Putin i mađarski populistički lider Viktor Orban.
Pisac Associated Pressa Dušan Stojanović iz Beograda, Srbija, dao je doprinos ovom izveštaju.
