Veoma je neobično što svega desetak dana pred kraj mandata sadašnje američke administracije Srbija sa SAD treba da potpiše sporazum o strateškom dijalogu. Srbiji je potrebno što više neispisanih stranica kako bi resetovala odnose sa SAD, tako da najavljeno potpisivanje sporazuma nas pre zbunjuje, nego što uliva optimizam i pozitivna očekivanja.
Iako se najavljuje kako će direktna posledica sporazuma o strateškom dijalogu biti podizanje odnosa između Beograda i Vašingtona na viši nivo, aktivnija komunikacija i susreti među zvaničnicima, ostaje otvoreno pitanje zbog čega se sporazum potpisuje baš u ovom trenutku, nešto više od nedelju dana pre promene administracije u Vašingtonu.
Sporazum bi, kako je saopšteno, trebalo da bude potpisan tokom posete zamenika državnog sekretara za upravljanje i resurse SAD Ričarda Vermea Beogradu, a sadržaće, prema najavama, devet tema: ekonomiju, trgovinu i investicije, energetiku, životnu sredinu, tehnologiju, medije, regionalna i evropska politička pitanja, odbranu i bezbednost, ljudska prava i vladavinu prava.
Prema rečima profesorke Fakulteta političkih nauka dr Dragane Mitrović, znajući kakav je način vođenja američke spoljne politike i kakav je njihov odnos prema Srbiji, može se očekivati da su oni ti koji će formulisati okvire i većinu sadržaja.
S obzirom da se radi o odlazećoj administraciji ne možemo da znamo kakve će koristi Srbija imati od sporazuma.
U skladu sa tim, očekivano je i da američka strana nameće rešenja koja ne mogu da budu drugačija od svega onoga što smo do sada mogli da vidimo i da trpimo sa američke strane. Zbog toga je nejasno zašto Beograd nije izbegao početak strateškog dijaloga do uspostavljanja nove administracije, pošto je razgovor o tome sa odlazećom administracijom neracionalan.
Srbija je trebalo da bude odlučnija i da odloži potpisivanje sporazuma o strateškom dijalogu, pre svega iz razloga praktičnosti.
Srbiji je potrebno da resetuje odnose sa Amerikom kako bi zaštitila suverenitet i naše vitalne interese koji podrazumevaju očuvanje Kosova i Metohije u okvirima Srbije, kao i očuvanje energetske bezbednosti.
Da li će sporazum važiti duže od desetak dana, koliko je Džozefu Bajdenu ostalo da provede u Beloj kući, zavisi koliko će nova administracija imati posla da neutrališe slične korake odlazeće administracije. Moguće je da će, da bi ubrzala neke za nju važnije stvari, ovakav sporazum smatrati obavezujućim ili delimično obavezujućim, u svakom slučaju, koristiće ono što joj više odgovara.
Moguće je i da će nova postava u Beloj kući ignorisati sporazum, na isti način na koji je Bajdenova administracija ignorisala Vašingtonski sporazum između Beograda i Prištine, međutim, radi se o nepotrebnom komplikovanju odnosa koje Srbiji ne ide u korist.
