A23a, najveći ledeni breg na planeti s površinom dvostruko većom od Velikog Londona, konačno je napustio vrtložnu zamku Južnog okeana i krenuo u novu fazu svog putovanja. Ovaj kolos, težak trilion tona, oteljen je sa ledene police Filchner-Ronne 1986. godine, a sada privlači pažnju naučnika zbog svog potencijalnog uticaja na ekosistem.
Nakon tri decenije mirovanja u Vedelovom moru, gde je njegova težina sprečavala kretanje, A23a je 2020. počeo polako da se pomera. Međutim, početkom 2023. godine bio je zarobljen u Tejlorovom stubu, kružnoj struji uzrokovanoj podvodnim planinama. Ovih dana, uspešno je izbegao ovu prepreku i započeo novo putovanje, praćen satelitima poput ESA Copernicus Sentinel-1.
Stručnjaci očekuju da će vetrovi i morske struje odvesti breg u oblast poznatu kao „aleja ledenih bregova“, gde se sudbina većine ledenih kolosa završava. Dok bude ulazio u toplije vode Južnog okeana, A23a će se brže topiti, oslobađajući hranljive materije i gvožđe u vodu, što bi moglo stimulisati rast fitoplanktona i uticati na morske ekosisteme.
„Ovi ogromni ledeni bregovi obično obogaćuju ekosisteme, ali ne znamo tačno kako veličina i poreklo pojedinačnih bregova utiču na te procese“, objašnjava biogeohemičarka Laura Tejlor iz Britanskog antarktičkog istraživanja.
Dok naučnici pažljivo prate kretanje A23a, ostaje pitanje kako će njegovo topljenje uticati na globalni nivo mora i lokalne ekosisteme. Jedno je sigurno – sudbina ovog zamrznutog titana mogla bi pružiti ključne uvide u dinamiku klimatskih promena i njihove posledice.
