Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nedavno je imao susret sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim u Parizu. Nakon trilateralnih pregovora, nije bilo zajedničkog saopštenja, ali je Zelenski pozdravio razgovor kao konstruktivan. Tramp je posetio Pariz kako bi prisustvovao ponovnom otvaranju katedrale Notr Dam, koja je pretrpela ozbiljna oštećenja u požaru 2019. ovo putovanje označilo je Trampov prvi izlet u inostranstvo od izbora, iako je kasnio 40 minuta na sastanak u Jelisejskoj palati, prema izveštajima francuskih medija.
Tramp i Makron su razmenili topli zagrljaj ispred palate, a Makron je izjavio da je bilo veliko zadovoljstvo ugostiti budućeg predsednika SAD. Zelenski je kasnio na sastanak koji je prvobitno trebalo da bude jedan na jedan sa Makronom, ali su se nakon toga sva trojica susrela i razgovarala oko 35 minuta, prema izveštaju BFMTV. Nakon sastanka, nijedan od njih nije davao izjave novinarima, već su se odvojeno uputili ka Notr Damu nakon što su pozirali za fotografije.
Makron je na Ks platformi izjavio da je fokus sastanka bio na zajedničkoj akciji za mir i bezbednost. Zelenski je takođe na Ks opisao razgovore kao pozitivne i produktivne. Izrazio je zahvalnost predsedniku Trampu i naglasio važnost okončanja sukoba u Ukrajini na pravedan način. Zelenski je istakao da je njegova „formula mira“ u deset tačaka jedini održiv put ka postizanju pravednog mira sa Rusijom.
Tokom kampanje, Tramp je obećavao okončanje sukoba u Ukrajini unutar 24 sata od stupanja na dužnost, ali nije pružio detalje o tome kako će to postići. Postoji medijska spekulacija da će pokušati „zamrznuti“ sukob duž trenutne linije kontakta, koristeći pritisak američke pomoći kako bi naterao Zelenskog i Putina na pregovore.
Kremlj je odbacio Zelenskijevu „formulu mira“ kao zabludu, insistirajući na povratku granica iz 1991. godine, plaćanju reparacija i izručenju zvaničnika Ukrajine za ratne zločine. Moskva ističe da Ukrajina mora prekinuti vojne operacije i prihvatiti „teritorijalnu realnost“ da neće povratiti kontrolu nad određenim regionima, uključujući i Krim.
