Iznenađujuća studija smrtnih slučajeva povezanih sa temperaturom u Meksiku poništava konvencionalno razmišljanje o tome koja starosna grupa je najteže pogođena toplotom. Istraživači su otkrili da pri višim temperaturama i vlažnosti toplota ubija mnogo više mladih mlađih od 35 godina nego onih starijih od 50 godina.
Decenijama su zdravstveni i vremenski stručnjaci upozoravali da su stariji i najmlađa deca najranjiviji u toplotnim talasima. Ali ova studija koja se bavi svim smrtnim slučajevima u Meksiku od 1998. do 2019. pokazuje da kada kombinacija vlažnosti i temperature dostigne neprijatne nivoe, kao što su srednji do gornjih 80-ih Farenhajta (oko 30 stepeni Celzijusa) i 50% relativne vlažnosti, bilo je skoro 32 smrtnih slučajeva povezanih sa temperaturom ljudi starijih od 35 godina za svaku smrt u vezi sa temperaturom osobe koja ima 50 i više godina.
Studija objavljena u petak u časopisu Science Advances pokazuje posebno iznenađujući porast smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom u starosnoj grupi za koju se smatra da je mlada i snažna: ljudi između 18 i 35 godina. Samo ta starosna grupa imala je devet puta više smrtnih slučajeva povezanih sa temperaturom nego oni stariji od 50.
Autori studija i spoljni stručnjaci se trude da otkriju zašto. Demografija sama po sebi ne objašnjava zašto više mladih Meksikanaca umire na visokim temperaturama nego njihovi stariji. Dve teorije: radnici na otvorenom koji ne mogu da pobegnu od vrućine i mladi ljudi koji ne znaju svoje granice.
Taj trend će se verovatno proširiti kako se svet zagreva zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, prema kompjuterskim simulacijama koje je vodio studijski tim.
„Otkrili smo da su mlađi ljudi posebno podložni vlažnoj vrućini“, rekao je koautor studije Džefri Šrejder, klimatski ekonomista sa Univerziteta Kolumbija. „Kako se klima zagreva, zaista ćemo prebaciti teret smrtnosti uzrokovane temperaturom na mlađe pojedince i dalje od starijih pojedinaca koji su skloniji niskim temperaturama.
Podaci iz hladnog vremena pokazuju više od 300 smrti stanovnika Meksika starijih od 50 godina na svaku mladu osobu koja je umrla od niskih temperatura, prema studiji.
„Ljudi svih uzrasta su sve više izloženi riziku od porasta temperature, a ova studija pokazuje da oni za koje smo možda smatrali da su relativno bezbedni od štetnih zdravstvenih ishoda povezanih sa toplotom možda i nisu toliko“, rekla je Marina Romanelo, izvršni direktor Lancet Countdovn koji prati zdravstvene efekte klimatskih promena. Ona nije bila deo studijskog tima.
„Vručina je mnogo opasniji tihi ubica nego što većina ljudi priznaje da jeste, a ta toplota sve više ugrožava naše zdravlje i opstanak“, rekao je Romanelo u mejlu.
Autori studije odlučili su da ispitaju smrtne slučajeve uzrokovane vremenskim prilikama u Meksiku jer ta zemlja ne samo da ima detaljne podatke o smrtnosti, već ima i niz različitih klimatskih uslova što je čini idealnim mestom za dubinsko proučavanje, rekao je Shrader.
Istraživači takođe žele da otkriju da li je ovo samo situacija u Meksiku ili drugi topliji delovi sveta imaju slične skokove u smrtnim slučajevima mladih odraslih na visokoj vrućini i vlažnosti.
U početku je tim samo želeo da pogleda smrtne slučajeve i ono što naučnici nazivaju vlažnim temperaturama na kugli, ali kada su pogledali razlike u godinama, bili su iznenađeni i pogledali detaljnije, rekao je Shrader. Temperatura vlažnog termometra, koja treba da odražava način na koji se telo hladi, dobija se korišćenjem komplikovanog sistema merenja koji uzima u obzir vlažnost i sunčevo zračenje. Smatra se da je vlažna temperatura globusa od 35 stepeni Celzijusa (95 stepeni Farenhajta) granica za preživljavanje ljudi. Većina mesta ne dostiže taj nivo.
Istraživači su utvrdili mortalitet povezanu sa temperaturom složenom statističkom analizom koja poredi brojne faktore u broju smrtnih slučajeva i uklanja sve što mogu osim temperaturnih fluktuacija, rekao je koautor studije Endrju Vilson, istraživač klimatske ekonomije iz Kolumbije.
Istraživači su takođe izračunali idealnu temperaturu kada ima najmanje smrtnih slučajeva u svakoj starosnoj grupi. Slatka temperatura kod mlađih odraslih je oko devet stepeni Farenhajta (pet stepeni Celzijusa) niža nego za starije ljude, rekli su Shrader i Vilson.
Neki spoljni stručnjaci za zdravlje i klimu u početku su bili zbunjeni većom smrtnošću mladih uočenoj u studiji. Koautor Patrick Kinnei, profesor urbanog zdravlja i održivosti na Univerzitetu u Bostonu, rekao je da je vjerovatno da je studija uključivala veći udio radnika na otvorenom koji su bili izloženi toplini nego prethodne studije.
Koautor studije Tereza Kavazos, klimatski naučnik u Centru za naučna istraživanja i visoko obrazovanje Ensenada u Meksiku, rekla je da se seća da su generacije njenog oca uzimale sieste po velikoj vrućini dana i da je to bilo zdravo. To se sada ne dešava toliko, rekla je.
„Postoji mnogo stanovništva koje je ugroženo u budućnosti. Čak ni u budućnosti, već sada“, rekao je Kavazos. Ona je spomenula tri meksička toplotna talasa ove godine koja su pogodila sred zemlje i zadržala smrtonosnu vrućinu preko noći, tako da su ljudi imali malo olakšanja. Obično hladne noći omogućavaju telu da se oporavi.
Mlađi ljudi često imaju osećaj neranjivosti na ekstremne vremenske uslove i rade stvari koje povećavaju njihov rizik, kao što je bavljenje sportom na velikoj vrućini, rekao je Kavazos.
„Visoka vlažnost otežava telu da se ohladi kroz znojenje – zbog čega naše telo prvenstveno ostaje hladno“, rekla je dr Rene Salas, lekar hitne medicine i stručnjak za klimatske promene u Opštoj bolnici u Masačusetsu i medicinskoj školi Harvard. Ona nije bila deo studijskog tima. „Dakle, neko mlad i zdrav koji radi napolju po vrućini i visokoj vlažnosti može da dostigne tačku u kojoj se telo više ne može bezbedno hladiti – izazivajući smrtonosni oblik toplotne povrede koja se zove toplotni udar.
